Да ли је данас најважнији лични маркетинг?

Пронађите баланс између прецењене слике о себи и мањка самопоуздања. Жене су више склоне личној промоцији. Људи који су искомплексирани имају потребу да своје мане компензују путем личне промоције

Ко се хвали, тај се квари, каже пословица, али реалност је, чини се, нешто другачија. У приватном као и у пословном животу, стално смо изложени туђој процени, па није ни чудо да се свакога дана, било свесно или не, трудимо да себе представимо у најбољем светлу, да оставимо што бољи утисак и будемо убедљивији и заводљивији. Уосталом, и индустрија маркетинга такође почива на „завођењу“ купца не би ли му продала неку робу, услугу или идеју. У освајању нових муштерија „пуца“ се на основне људске вредности и потребе, користе се визуелни ефекти који код потрошача буде жељу да и они буду лепи, срећни, вољени као ови из рекламног спота. Јер, добра слика у јавности, један је од најважнијих услова за успешан пласман нечега или некога на тржишту. Живимо у времену када се и наше врлине и квалитети третирају као „роба“ а од тога колико неко уме да се изрекламира, зависи и како ће „продати“ себе.

– Жене су више склоне личној промоцији, него мушкарци, јер много више полажу на себе и утисак који остављају у средини у којој живе или групи којој се обраћају. Оне то раде једним делом несвесно, а другим свесно, јер много реалније процењују ситуацију у којој се налазе као и своје окружење. Мушкарци су опуштенији, осим оних који су политички ангажовани – каже за „Живот Плус“ социолог Љубиша Деспотовић.

По речима нашег саговорника, лични маркетинг је пре доказ наглашеног суперега, него мањка самопоуздања, и увек је везан за комплексе.

– Искомплексирани људи имају потребу да своје комплексе компензују путем личне промоције. Особама које су остале инфантилне у једном сегменту свог живота, нико није саопштио да више нису центар света, као када су били деца. Они који то нису схватили, остају детињасти, а своје недостатке компензују кроз форму личног маркетинга – објашњава Деспотовић.

Насупрот томе, људе који су реализовани у сфери своје струке и професије, друштво и заједница увек препознају.

– А оне који нису, на пример, политичаре, чија је самопромоција често базирана на прецењеној слици о себи у стилу: „хвалите ме уста моја“, такође одмах „прочитају“.

Али, уколико неко жели да промени слику о себи у јавности јер je деградиран на послу или на личном плану, други лакше могу да га дестабилизују. У том случају, сматра наш саговорник, најбоље је остати доследан себи и ономе што јесте.

– Пре или касније, та препотенција без покрића, покаже се као лажна. Људи лако препознају некога ко није аутентична личност, истиче Деспотовић.

Постоји и негативан лични маркетинг када неко себе привидно минимизира, недовољно цени своје квалитете и не уме да се наметне.

– Када људи сами о себи лоше говоре, то води у патологију. Јер, ако су свесни својих неуспеха и грешака, требало би да их поправе, а не да их износе у јавност – истиче наш саговорник.

РЕЧ ПСИХОЛОГА: ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

– Друштвене мреже су место где је хвалисање прихватљиво. Али, пренаглашеност, ситничавост и константна глад за квази похвалама, „лајковима“ јасан су знак одсуства праве слике о себи. Јер, слика је „речитија“ од 1000 речи. Фотографије на друштвеним мрежама најчешће много тога откривају на неприкладан начин – објашњава психолог Урош Рајаковић, из Центра за едукацију и развој личности „Кругови“.

ТЕРОР УСПЕХА– Лични маркетинг је израженији у друштвима где се то потенцира, кроз тзв. „терор успеха“ и потребу да стално истичете своја достигнућа. Образовање, наука и спорт треба да буду најважнији у једном друштву, јер у нормалним околностима гарантују статус и могућност померања из социјалног слоја из кога потичете. Али, у друштву у коме влада оскудица, као што је наше, девалвиране су те вредности (образовање, наука, спорт), а њихови представници срозани статусно и материјално. А када тога нема, у први план долази политика као канал негативне личне промоције, али и стицање новца на начин како то раде тзв. „спонзоруше“ оба пола – објашњава Деспотовић.

 

Аутор: Марина Јунгић Милошевић

Преузето са: Da-li-je-danas-najvazniji-licni-marketing