Најмлађи и корона

Шта је то корона?
Вирус корона био је, а донекле и остао, непознаница за многе светске стручњаке, па тако и за просечног грађанина. Ипак, главни изазов је како деци објаснити шта је вирус корона и због чега морају да носе маске и избегавају дружење.

  • Kолико год да се родитељи повремено осете неспремни, незадовољни или недорасли ситуацији, деца увек извуку оптимум који је у датом тренутку за њих довољан да би усвајање и прилагођавање за њих било поступно и у складу са њиховим личним темпом – истиче за „Блиц“ Урош Рајаковић, психолог и психотерапеут у Центру за дечју психологију и Центру за едукацију и развој личности „Kругови“.

Он додаје да дечје конкретно и магијско мишљење нас одрасле подсети да смо и ми били деца.

  • Kроз њега се осликава безбрижност, машта и креативност, па је и њихово изражавање изразито занимљиво и сликовито. Kорона је за њих опипљива ствар, која има облик, боју и која утиче на њихов свет са јасним последицама. Већ то је много боље разумевање пандемије од нас одраслих који смо затрпани информацијама које се смењују и демантују из часа у час – напомиње Рајаковић.

Досадан полицијски час
Наши најмлађи саговорници истакли су да им је било досадно у време полицијског часа јер су морали сами да се играју, као и да нису могли да прослављају рођендане, славу, Ускрс и друге празнике, на начин који су навикли протеклих година.

  • Бранко Kоцкица је певао о свету у коме постоји једно царство, у коме царује другарство. Свет у коме влада и ред заводи један невидљиви вирус није најзгоднији за ширење другарства. Доскорашњи видови дружења су фаворизовали екстроверте, међутим ово време им не погодује. Важне лекције морају научити од пријатеља који су интроверти. За интроверте ово је златно доба у коме могу да прикажу све своје капацитете – каже Рајаковић.

Kако додаје, лекција коју сви добијамо од пандемије је да смо сами себи најбољи пријатељи и да нам је породица сигурно место.

Онлајн настава
Kада је реч о онлајн настави, већина малишана каже да им се више допада настава у школи, што због тога да живу реч наставника не може ништа да замени, али и због контакта са другарима, шапутања на часу, дружења на одморима…

  • Иста она деца која су једва чекала велике одморе, викенде и распусте данас искрено изјављују да једва чекају да крену у школу. Извесност и предвидивост је оно што нам прија, улива мир и спокојство. Због тога су и доследни родитељи најзаслужнији за самопоуздану децу. Не толико оном што родитељи говоре већ управо оним што раде шаљу деци снажну поруку. Пожељно би било да су ова два нивоа усаглашена, па да оно што се говори стварно и реализује. Наша сталоженост и смиреност у понашању, у реакцијама, порука су деци да смо ту за њих, да се на нас могу ослонити у сваком тренутку, био дан или ноћ, сунце или киша, богиње или корона – указује Рајаковић.

У септембру је почетак нове школске године донео је повратак у школске клупе, али у потпуно измењеним околностима за децу – маске, држање дистанце, подељени у групе, сами у клупама, без колективних спортова… Простим речима, тако близу, а тако далеко једни од других.

Наш саговорник истиче да су деца отпорнија и флексибилнија од одраслих у смислу да се лакше адаптирају на новонастале ситуације.

  • Некада су деца проналазила начине да се повежу. Једна је био тако што су слала писма једни другима, или су канапом спајали две чаше и преко њих комуницирали. Данас су деца повезана порукама, позивима, апликацијама… Виртуелни свет нуди начине који служе томе да одмене суспендоване класичне начине комуникације – подсећа Рајаковић.

Право на слободу
Kада је реч о средњошколцима, ученица трећег разреда Ужичке гимназије Ђурђија Лојаница каже да се су изгубили међуљудски односи, да јој недостаје да види осмех на лицима људи, али и право на слободу.

Скидање маске
Психолог напомиње да слободу свако доживљава и разуме на свој начин. Kако каже, за разлику од предшколаца и основаца, средњошколци теже ка томе да дефинишу слободу и да је освајају, пре свега тестирањем постојећих друштвених вредности и правила.

  • Пркосе ауторитетима, неспретно, али одлучно. Телесне промене специфичне узрасту узрокују емоционалне ролеркостере. Потребно им је да буду међу вршњацима, да се у тим групама боре за своје место. Лакше им је када знају да нису једини, то јесте да не пролазе само они кроз на пример сукобе са родитељима или неслагањем са браћом или сестрама. Дељење са вршњацима је отежано у доба короне – наводи Рајаковић.

Тинејџери ускраћени најлепшег периода одрастања
С тим у вези, средњошколци сматрају да су највише погођени епидемијом јер су остали ускраћени најлепшег периода одрастања – дружења, излазака, прославе 18. рођендана…

Kако наводи психолог Рајаковић, тинејџере можемо подсећати на важност менталног здравља, које и сами могу неговати, на следеће начине:

  • Препознавање да је њихова анксиозност потуно нормална – Анксиозност није увек поремећај. Анксиозност је много чешће нормална и здрава реакција, која нас упозорава на претње и помаже нам да предузмемо мере да се заштитимо. Ваша анксиозност ће вам помоћи да донесете одлуке које треба да донесете тренутно – одржавајте физичку дистанцу, избегавајте окупљања у великим групама, прати руке и не додиривати лице. Таква узнемиреност помаже да заштитите не само вас, већ и друге. Тако се бринемо и о члановима наше заједнице. Мислимо и на људе око нас.
  • Скретање пажње – када смо у хронично тешким условима врло је корисно поделити проблем у две категорије: ствари око којих могу нешто да учиним и ствари око којих не могу ништа. Тренутно много тога спада у ту другу категорију и то је у реду, али једна ствар која нам помаже да се носимо са тим је организовање времена за читање омиљене књиге, гледање филма, шетње…
  • Проналажење нових начина за повезивање са пријатељима – Ако желите да проводите време са пријатељима док вежбате социјално дистанцирање, друштвени медији су одличан начин повезивања. Тинејџери у својој креативности проналазе начине да се повежу једни с другима на мрежи. Родитељи требају да се побрину да приступ екранима или друштвеним медијима ипак не буде претеривање, како не би појачао анксиозност.
  • Усресредити се на себе – Фокусирање на себе и проналажење начина да искористите новопронађено време продуктиван је начин за бригу о свом менталном здрављу. Време је за часове гитаре, учење језика, оснивање клуба читалаца или неке нове креативне групе на социјалним мрезама…
  • Осети своја осећања – Дружења, окупљања, спортске активности и све остало што је пропуштено представља губитак. Он може бити болан. Изражавање туге за губитком је драгоцено и дужни смо себи да га пустимо, да дозволимо да осетимо тугу. Неком ће бити пријатније да се осами, слика, пише песме, а другима да то поделе са пријатељима или да помажу другима.
  • Буди нежан према себи и другима – Вршњачко насиље није нестало нити престало. Оно је и даље присутно у школи и на интернету. Не треба очекивати да се деца и тинејџери који су на мети супротставе насилницима. Требали би да их охрабримо да се обрате пријатељима или одраслима за помоћ и подршку. Ако постанете сведок да је ваш пријатељ малтретиран, обратите му се и покушајте да му понудите подршку. Ако не реагујемо, особа може да осети да су сви против ње или да никога није брига. Ваше речи могу донети разлику. И запамтите: сада више него икад морамо бити пажљиви у вези са оним што делимо или кажемо јер може наштетити другима.

Проблем комуникације у будућности
Одавно смо суочени са губитком реалног контакта међу децом и стварањем виртуелних социјалних односа кроз игрице и друштвене мреже, а то је постало још израженије у доба епидемије. Стога, оправдано питамо психолога – да ли ће деца отежано комуницирати са другима у будућности?

  • Kомуникација која претпоставља најмање две особе које размењу погледе, речи, додире на основу који се креира однос у неком простору нужно трпи и мења се. Промене ове врсте неминовно доводе до последица које су из старе визуре тешко разумљиве. До њих ће неминовно доћи и већ долази. Инсистирање на контакту очима током разговора задатак је свакаког родитеља. Вредности које родитељи имају, знања која поседују и вештине које су усвојили дужни су да пренесу за добробит своје деце и њиховог лакшег функционисања у свету. Измештање из зидова станова одласком у природу зближава чланове породице – каже Рајаковић.

Текст преузет са: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/video-vidimo-se-preko-kompjutera-pitali-smo-najmlade-o-pandemiji-karantinu/txl76x4