Category Archives: Ја – родитељ

Право на грешку – рекламождери

Психологија је неодвојива од маркетинга ако се жели постићи успех. Ко се оглуши о ово правило неминовно му следи фијаско.

Зависност од интернета – проблем савременог друштва

Зависност од интернета, компјутера, видео игара и друштвених мрежа представља нови проблем савременог друштва.

Да ли се похваљујете довољно?

„Људски раст је циклус развоја састављен од фаза које почињу у детињству и понављају се током целог живота.“

– Pam Levin-Landheer

Веровање у изреку „Дете само треба заливати и оно ће само израсти“ лако заводи и уместо васпитања наводи на занемаривање. Када се пореде две особе, једна занемарена наспрам друге којом су се бавили, може се извести закључак да су без обзира на ту „ситницу“ обе особе одрасле. Да, али…

Деца цртају

Већина деце већ око првог рођендана, самостално истражујући околину или подстакнута од стране знатижељних родитеља, набаса на оловку и открије да она отсавља траг, по папиру, или некој мање згодној површини. Ово откриће обично изазива одушевљење. Дете је усхићено што му један мали предмет пружа могућност да мења и украшава своје окружење.

Асертивност школама!

Циклус психолошких радионица за лични развој

Радионице су намењене ученицима осмог разреда ради лакшег превазилажења стреса који се јавља услед завршетка основне и уписа у средње школе.

Неко ме већ чека тамо

Пoштo сe мeсeцимa љуљушкaлa у мaминoм стoмaку, умиривaлa oткуцajимa њeнoг срцa и узнeмирaвaлa нeприликaмa кoje мaмa ниje мoглa дa избeгнe, бeбa стижe нa свeт сa oдрeђeним oчeкивaњeм у пoглeду мaмe. Кao штo мaмa имa брojнe фaнтaзиje o бeби, мнoгo прe нeгo штo сe зaистa срeтну, тaкo сe и бeбa рaђa сa идejoм дa je тaмo нaпoљу чeкa нeкo кo мoжe дa oтклoни нaпeтoст и зaдoвoљи њeнe пoтрeбe, нeкa мaмa.

Епидемија попустљивог васпитања

Опет иста прича: ваше дете љутито вришти испред касе у супермаркету, јер му нисте купили чоколадицу коју је већ убацило у препуну корпу. Док вас неки гледају с одобравањем, а други са сажаљењем, вама је, наравно, непријатно, јер сте му већ купили доста слаткиша…

Очигледно, „епидемија“ размажене деце, последњих 20 година узима све више маха, јер су родитељи у заблуди да је њихов задатак да своје наследнике учине срећним, тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе.

Имамо ли времена за бригу о менталном здрављу омладине?

У ужурбаном животу данашњице све је мање времена за разговор и разумевање. Поводом светског дана посвећеног младима сетимо се колико смо им потребни.

Повод за ову тему пронашао сам у чињеници да је 12. август дан посвећен младима и да се обележава у целом свету.

Хиперактивност је пасивност

„Невидљивост нам је једино решење“ – Велики Штрумпф

Хиперактивно понашање се код деце карактерише високим нивоом неприкладних, неконтролишућих активности. Код ове деце приметно је да су стално у покрету, да су раздражљива, понекад делују трапаво, агресивно и деструктивно. Заправо је реч о спољашњем, социјалном акту који прикрива психолошки ниво. Дете не решава стварни проблем, већ га трансформише и таквог преноси у своју средину у нади да ће га уместо њега неко други решити.

Губитак једног или оба родитеља

Губитак једног или оба родитеља је велики стрес који доживљава особа, без обзира на године.

Туга која  следи након губитка је неминована, и у суштини не постоји временско ограничење за њено трајање. Некада имате онај осећај да сте кренули напред, а онда корак-два уназад.  Љутња, кривица, анксиозност, депресија су често неизоставне емоције. С обзиром да су родитељи најзначајније особе које учествују у нашем формирњу, сасвим је нормално да је то велики психолошки и емоционални ударац. Иако је то део живота и природни процес (изузев суицида), чак и сама  помисао да ћемо у једном тренутнку остати без родитеља, јавља анксиознот, осећај несигурности и страха.