Da li je to ljubav ili…?

Gledam ga i razmišljam gde sam pogrešila?

Ljubav se u svakodnevnom govoru kao i u svakodnevnom životu izjednačava sa zaljubljenošću. Često se susrećemo sa razočaranim partnerima koji nakon izvesnog vremena gube interesovanje za partnera u koga su bili „ludo zaljubljeni“, „spremni da provedu ceo život“ i sl. Kažu da se taj partner promenio, da je izgubio osobine zbog kojih je bio poželjan i da to u stvari više nije ona ista osoba sa kojom se stupilo u vezu ili brak. Šta se zapravo događa?

Osećanje zaljubljenost se najčešće javlja na početku emotivne veze. Ono podrazumeva postojanje nerealne slike o partneru. Partnera tada ne poznajemo dovoljno i skloni smo da ga idealizujemo i da mu pripisujemo osobine, koje on najčešće nema. Vidimo u njemu ono što bi smo želeli da on jeste, a naš odnos sagledavamo kao neponovljiv i jedinstven. Osećamo se posebno jer je partner poseban, naš odnos takođe, i mi sami smo daleko iznad običnog sveta.Vremenom i upoznavanjem stvarne osobe, ruši se naš mit, pada „maska“ koju smo kreirali i stavili na svoje lice, lice partnera i odnosa, pa samim tim, dolazi do razočarenja. To nije osoba u koju smo se zaljubili. Taj odnos nije tako savršen. Stvarna osoba sa stvarnim, ne uvek poželjnim osobinama, nije nam interesantna.

Kada se suočimo sa stvarnošću „prestajemo da volimo“. U stvari prestajemo da idealizujemo partnera i počinjemo da ga gledamo „stvarnim očima“. Vidimo ga onakvim kakav on zapravo jeste. Tada i sebe počinjemo da sagledavamo na drugačiji način. Sopstveni odraz u partnerovim očima prestaje da bude slika princeze ili princa, a taj odnos drugačiji od svih drugih. Od očaranosti stigli smo do razočarenja. I tu zaljubljenost prestaje. Taj početni, nerealni, odnos može prerasti u stabilnu vezu ili može biti prekinut zbog realnog sagledavanja stvarnosti koja se ne uklapa u našu predstavu o ljubavi.

U ljubavi, za razliku od zaljubljenosti, postoji stvarna slika o partneru, sebi i odnosu koji imamo. To podrazumeva realno viđenje druge osobe, uz poznavanje i prihvatanje kao vrednog ljudskog bića bez falsifikovanja ili idealizacije stvarnosti i/ili partnera. U tom i takvom odnosu neće uvek biti, samo prijatno, i ponekad ćemo obostrano biti prinuđeni na kompromise. Između dvoje ljudi kompromis je moguć ukoliko imaju iste zajedničke ciljeve i vrednosti koje su osnova veze, a u mogućnosti su da jedno drugome čine ustupke oko stvari koje nisu od suštinskog značaja za nekoga od njih. Ukoliko neko od partnera promeni jezgro zajedničke veze, odnosno suštinski važne stvari za njihov odnos, dolazi do promene kvaliteta tog odnosa i verovatno do prekida partnerske veze.

http://stazenezele.rs/da-li-je-to-ljubav-ili/