Моја молитва
Будимо промена коју желимо да видимо у свету.
– Махатма Ганди
Када сам са колегом, пре више од једне године одржао прву радионицу „Моја молитва“ нисам могао да назрем шта ће уследити.
Молимо за помоћ, опроштај… Молитва није само окретање ка споља већ и кретање ка унутра.
Као пракса, молитва је след намера, не у форми изјашњења о кривици већ резолуција. Као спољашњи објект молитве нпр. Бог, заправо је его или нешто „тамо негде“. Подједнако може бити и одраз нечега „овде“.
Без обзира на облик и традиције, универзални облик молитве је благослов. Полазна тачка пута молитве по коме се крећемо је егоцентричност (молим се за себе) – ПЕТИЦИЈА, следи етноцентричност (молим се за тебе/нас) – ПОСРЕДНИШТВО и на концу геоцентричност (молим се за све нас). Један од најразвијенијих израза у енглеском језику је заправо благослов “гоодбyе” – скраћеница од „Год бе wитх yе“ – “Бог са вама/тобом”, односно на матерњем – српском језику „С’ Богом“ које се изговорено кроз зубе чује као „збогом“.
Од мноштва истраживања и студија навешћу само једно. У студији од 150 пацијената са срчаним сметњама у групи која је примала нову терапију, након операције, и за које су се молили проценат преживљавања је био највиши. Субјективност и плацебо ефекат су били искључени као могућност.
Разни су путеви Божији па тако и врсте и облици молитве:
Позивање – препознати стално присуство божанског, подсећајући нас да пажљиво усмеримо пажњу на то присуство. Гејмери са Јутјуб канала не одричу се скраћенице: ОМГ.
Исповест и покорност – укључивање признавања да се држимо штетног става или правимо деструктивну грешку – активно или кроз занемаривање – док се усмеравамо на измену наших „несавршености“ ка будућности.
Обожавање и похвале – ретко али искрено обожавање, спонтано изражавање дубоке љубави и поштовања према Богу чија је милост и величанство директно доживљена.
Захвалност – природно, понизно признање и уважавање великог поклона живота који нам је дат, и многих индивидуалних благослова које примамо.
Жаљење – израз туге у суочавању са великом опасношћу, претњом и губицима. Ово је природан и здрав одговор, али жаљење није статична појава са униформно предвидивим исходом. То је процес у којем бол често делује као лек. Тешке емоције треба искусити и дозволити да постепено слабе док се лечимо. Туга се претвара у радост. Анксиозност мутира у хармонију и мир. Молитве ламентације подразумевају спремност да се на крају прихвати неизбежност губитка као дела природног права и Божје воље. Тај прихватљиви став тада нам дозвољава да користимо божанску помоћ док живимо и растемо кроз патњу.
Причест као жртва – препознавање поклона и благослова, али и осећај потребе да се нешто врати – Богу, другим људима и стварању, природи. Реч је о посвећивању свог живота Љубави.
https://www.facebook.com/events/2143857128974651/