Hiljade dragih lica
Dizajn enterijera je hobi velikog broja ljudi. Okačiti lepo uramljenu fotografiju je čist pogodak, još ako je na njoj drago nam i nasmejano lice prostor će obasjavati toplinom.
Planeta zemlja nosi 7 milijardi svojih stanovnika* koji za razliku od drugih živih bića prepoznaju odraz u ogledalu kao refleksiju njih samih. Ljudi prvo zapamte lice majke i drugih egzistencijalno bitnih osoba, a istovremeno sa tim nauče i da ih razlikuju. Najveći deo komunikacije između dve ili više osoba čini neverbalna komunikacija. Facijalna ekspresija (izraz lica) je u samom vrhu prema broju poruka koje sadrži. Ovo se realizuje zahvaljujući fiziologiji lica (44 mišića i 2 kosti). Kako bismo ušli u komunikaciono polje potrebno je da baratamo veštinom čitanja izraza lica i veštinom izražavanja istim. Ukoliko jedno od ova dva izostane, a nije u pitanju organska disfunkcija, onda je verovatno po sredi razvojni zastoj prouzrokovan nestimulativnom, rigidnom sredinom i odsustvom adekvatnih modela.
Licem možemo poslati 7.000 poruka. Tokom života skupljamo slike lica i izraze (poruke) u mozak u kome se formira specijalizovana banka. Kada počnemo da u nekom trenutku života (verovatno već krajem druge decenije) opažamo osobe koje prvi put srećemo kao „već od negde poznate“ jasno je da je banka solventna.
Stavljanjem zida (pametnog telefona, tableta, lap-topa…) između dvoje ljudi tehnologija se umešala i značajno utiče na socijalne odnose. Čovek zagledan u spravu zapravo ulazi u nju i tada prestaje da bude slobodan, jer postaje ponovo pećinski čovek. Tako tehnologija svet čini povezanijim, bržim ali ne i kvalitativno bližim. „Usamljenost u gomili“ je sve zastupljenija. Stavljanjem smajlija u mejl, čet ili sms je pokušaj da se vrednost bliskog (lice u lice) kontakta prevaziđe. Iako su najteži oblici kažnjavanja u istoriji bili proterivanje iz zajednice i izdržavanje kazne u samici, danas samice zvuče kao društveno poželjno okruženje, sve dok imaju neograničen pristup internetu. Srećna nam budućnost.
*bez Kosova i Metohije