А узрок?

Емоције

 Питањем „шта је старије – кокошка или јаје?“ бавили су се још филозофи психополиса Атине. Ово питање трага за узроком.Узроком наспрам последице. Трагања и пропитивања могу бити захтевна (нарочито када су окренута ка себи), тешка, а за неке и изазовна. Неминовна су за напредак, што није нужно раст и развој, али јесте корак ка зрелости. „Боље је волети и изгубити, него никада не волети.“

Бол, туга, срећа и тако редом, су последице. Зашто би ико трагао за узроком среће? Он је или кристално јасан или се човек у потпуности препусти уживању и тада не размишља.

Бол у глави или другим деловима тела решава таблета. Године пролазе, болови се нижу, таблете се множе. Овде није реч о анти-фармако лобирању, већ о потреби за очувањем здравља које нам је дато. Свако живо биће је по саставу добро и вредно. Први идеал је то очувати, а други унапредити.

Човек који је у несрећи изгубио руку или му је рука хирушки ампутирана има осете, тзв. „фантомски уд“. Дакле, тело памти. Људска врста има способност адаптације захваљујићи којој опстаје, надилази проблеме, превезилази губитке – живи. Животну снагу, нарочито људима у годинама, даје Смисао. Он делује мотивишуће, јер изискује континуирани рад. Његова структура је чврста. Његова редефинисања су периоди најтежих живорних промена.

После кише расту печурке. Произилази да су печурке последица, а узрок семе и услови (земљиште, влага, топлота…). Једноставно је убрати печурку и припремити је за јело, али је за непознаваоце ризик изузетно висук. „Све печурке су јестиве, али неке само једном“.

3 thoughts on “А узрок?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.