Da li je danas najvažniji lični marketing?

Pronađite balans između precenjene slike o sebi i manjka samopouzdanja. Žene su više sklone ličnoj promociji. Ljudi koji su iskompleksirani imaju potrebu da svoje mane kompenzuju putem lične promocije

Ko se hvali, taj se kvari, kaže poslovica, ali realnost je, čini se, nešto drugačija. U privatnom kao i u poslovnom životu, stalno smo izloženi tuđoj proceni, pa nije ni čudo da se svakoga dana, bilo svesno ili ne, trudimo da sebe predstavimo u najboljem svetlu, da ostavimo što bolji utisak i budemo ubedljiviji i zavodljiviji. Uostalom, i industrija marketinga takođe počiva na „zavođenju“ kupca ne bi li mu prodala neku robu, uslugu ili ideju. U osvajanju novih mušterija „puca“ se na osnovne ljudske vrednosti i potrebe, koriste se vizuelni efekti koji kod potrošača bude želju da i oni budu lepi, srećni, voljeni kao ovi iz reklamnog spota. Jer, dobra slika u javnosti, jedan je od najvažnijih uslova za uspešan plasman nečega ili nekoga na tržištu. Živimo u vremenu kada se i naše vrline i kvaliteti tretiraju kao „roba“ a od toga koliko neko ume da se izreklamira, zavisi i kako će „prodati“ sebe.

– Žene su više sklone ličnoj promociji, nego muškarci, jer mnogo više polažu na sebe i utisak koji ostavljaju u sredini u kojoj žive ili grupi kojoj se obraćaju. One to rade jednim delom nesvesno, a drugim svesno, jer mnogo realnije procenjuju situaciju u kojoj se nalaze kao i svoje okruženje. Muškarci su opušteniji, osim onih koji su politički angažovani – kaže za „Život Plus“ sociolog Ljubiša Despotović.

Po rečima našeg sagovornika, lični marketing je pre dokaz naglašenog superega, nego manjka samopouzdanja, i uvek je vezan za komplekse.

– Iskompleksirani ljudi imaju potrebu da svoje komplekse kompenzuju putem lične promocije. Osobama koje su ostale infantilne u jednom segmentu svog života, niko nije saopštio da više nisu centar sveta, kao kada su bili deca. Oni koji to nisu shvatili, ostaju detinjasti, a svoje nedostatke kompenzuju kroz formu ličnog marketinga – objašnjava Despotović.

Nasuprot tome, ljude koji su realizovani u sferi svoje struke i profesije, društvo i zajednica uvek prepoznaju.

– A one koji nisu, na primer, političare, čija je samopromocija često bazirana na precenjenoj slici o sebi u stilu: „hvalite me usta moja“, takođe odmah „pročitaju“.

Ali, ukoliko neko želi da promeni sliku o sebi u javnosti jer je degradiran na poslu ili na ličnom planu, drugi lakše mogu da ga destabilizuju. U tom slučaju, smatra naš sagovornik, najbolje je ostati dosledan sebi i onome što jeste.

– Pre ili kasnije, ta prepotencija bez pokrića, pokaže se kao lažna. Ljudi lako prepoznaju nekoga ko nije autentična ličnost, ističe Despotović.

Postoji i negativan lični marketing kada neko sebe prividno minimizira, nedovoljno ceni svoje kvalitete i ne ume da se nametne.

– Kada ljudi sami o sebi loše govore, to vodi u patologiju. Jer, ako su svesni svojih neuspeha i grešaka, trebalo bi da ih poprave, a ne da ih iznose u javnost – ističe naš sagovornik.

REČ PSIHOLOGA: DRUŠTVENE MREŽE

– Društvene mreže su mesto gde je hvalisanje prihvatljivo. Ali, prenaglašenost, sitničavost i konstantna glad za kvazi pohvalama, „lajkovima“ jasan su znak odsustva prave slike o sebi. Jer, slika je „rečitija“ od 1000 reči. Fotografije na društvenim mrežama najčešće mnogo toga otkrivaju na neprikladan način – objašnjava psiholog Uroš Rajaković, iz Centra za edukaciju i razvoj ličnosti „Krugovi“.

TEROR USPEHA– Lični marketing je izraženiji u društvima gde se to potencira, kroz tzv. „teror uspeha“ i potrebu da stalno ističete svoja dostignuća. Obrazovanje, nauka i sport treba da budu najvažniji u jednom društvu, jer u normalnim okolnostima garantuju status i mogućnost pomeranja iz socijalnog sloja iz koga potičete. Ali, u društvu u kome vlada oskudica, kao što je naše, devalvirane su te vrednosti (obrazovanje, nauka, sport), a njihovi predstavnici srozani statusno i materijalno. A kada toga nema, u prvi plan dolazi politika kao kanal negativne lične promocije, ali i sticanje novca na način kako to rade tzv. „sponzoruše“ oba pola – objašnjava Despotović.

 

Autor: Marina Jungić Milošević

Preuzeto sa: Da-li-je-danas-najvazniji-licni-marketing