Да ли је то љубав или…?

Гледам га и размишљам где сам погрешила?

Љубав се у свакодневном говору као и у свакодневном животу изједначава са заљубљеношћу. Често се сусрећемо са разочараним партнерима који након извесног времена губе интересовање за партнера у кога су били „лудо заљубљени“, „спремни да проведу цео живот“ и сл. Кажу да се тај партнер променио, да је изгубио особине због којих је био пожељан и да то у ствари више није она иста особа са којом се ступило у везу или брак. Шта се заправо догађа?

Осећање заљубљеност се најчешће јавља на почетку емотивне везе. Оно подразумева постојање нереалне слике о партнеру. Партнера тада не познајемо довољно и склони смо да га идеализујемо и да му приписујемо особине, које он најчешће нема. Видимо у њему оно што би смо желели да он јесте, а наш однос сагледавамо као непоновљив и јединствен. Осећамо се посебно јер је партнер посебан, наш однос такође, и ми сами смо далеко изнад обичног света.Временом и упознавањем стварне особе, руши се наш мит, пада „маска“ коју смо креирали и ставили на своје лице, лице партнера и односа, па самим тим, долази до разочарења. То није особа у коју смо се заљубили. Тај однос није тако савршен. Стварна особа са стварним, не увек пожељним особинама, није нам интересантна.

Када се суочимо са стварношћу „престајемо да волимо“. У ствари престајемо да идеализујемо партнера и почињемо да га гледамо „стварним очима“. Видимо га онаквим какав он заправо јесте. Тада и себе почињемо да сагледавамо на другачији начин. Сопствени одраз у партнеровим очима престаје да буде слика принцезе или принца, а тај однос другачији од свих других. Од очараности стигли смо до разочарења. И ту заљубљеност престаје. Тај почетни, нереални, однос може прерасти у стабилну везу или може бити прекинут због реалног сагледавања стварности која се не уклапа у нашу представу о љубави.

У љубави, за разлику од заљубљености, постоји стварна слика о партнеру, себи и односу који имамо. То подразумева реално виђење друге особе, уз познавање и прихватање као вредног људског бића без фалсификовања или идеализације стварности и/или партнера. У том и таквом односу неће увек бити, само пријатно, и понекад ћемо обострано бити принуђени на компромисе. Између двоје људи компромис је могућ уколико имају исте заједничке циљеве и вредности које су основа везе, а у могућности су да једно другоме чине уступке око ствари које нису од суштинског значаја за некога од њих. Уколико неко од партнера промени језгро заједничке везе, односно суштински важне ствари за њихов однос, долази до промене квалитета тог односа и вероватно до прекида партнерске везе.

http://stazenezele.rs/da-li-je-to-ljubav-ili/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.