Da li se pohvaljujete dovoljno?

„Ljudski rast je ciklus razvoja sastavljen od faza koje počinju u detinjstvu i ponavljaju se tokom celog života.“

– Pam Levin-Landheer

Verovanje u izreku „Dete samo treba zalivati i ono će samo izrasti“ lako zavodi i umesto vaspitanja navodi na zanemarivanje. Kada se porede dve osobe, jedna zanemarena naspram druge kojom su se bavili, može se izvesti zaključak da su bez obzira na tu „sitnicu“ obe osobe odrasle. Da, ali…

Ono što gradi i hrani dušu su pohvale, koje mogu biti verbalne i, naročito važne, neverbalne. Fetus prima nadražaje iz unutrašnje i, filtrirano, iz spoljašnje sredine. Ove primitivne senzacije telesnih ritmova sopstvenog tela, kao i tela majke, predstavljaju izuzetno značajno iskustvo. Potencijalno presudni događaji tokom prenatalnog perioda mogu biti stvari vezane za roditelje, kao što su npr. njihovi stavovi vezani za trudnoću, porođaj, dete. Stepen roditeljske reakcije na stres u ovom periodu i načini njihovog prevladavanja značajno utiču kasnije na oblik simbioze.

Poput gena kao potencijala i resursa za početak i nadogradnju, tako i pohvale zahtevaju svoju bazu. Sigurno mesto za njih je „banka pohvala“. U njoj se gomilaju, čuvaju, ali i oplođuju pozitivni psihički elementi ili duševna hrana, ko što bi Erik Bern rekao:  „Ljudima koji su dugo bez stroukova (pohvala) se polako suši kičma”. Kada ponestane pozitivnih, osoba se okreće negativnim nadražajima, jer i oni su bolji od praznine.

„Razvoj ljudske ličnosti može se posmatrati kao napredovanje različitih, ali ipak međusobno povezanih faza polazeći od ukupnog fizičke i psihičke zavisnosti (formirane u simbiozi sa starateljem) do funkcionalne nezavisnosti ili autonomije (razrešene simbioze).“

– SheaSchiff

Sa novorođenčetom primarna komunikacija se odvija dodirom putem držanja, grljenja, tokom presvlačenja, ljuljuškanja. Beba se oseća sigunom, kada su joj potrebe zadovoljene i tada je sposobna da jača i skladišti prijatnosti. Za zdravlje je neophodna upravo ovakva konstalacija.

Oko druge godine beba poseduje i kognitivne sposobnosti i iskustvo da shvati da neće biti u stanju da obezbedi da njena okolina reaguje kao što ona želi. Da bi opstalo, dete pravi društveni ugovor u kojem prihvata neophodnost prilagođavanja svog ponašanja prema zahtevima drugih, kako bi se održao željeni protok pohvala i kritika, i smanjila nelagodnost učestalih frustracija.

Od pete do osme godine starosti, dete ulazi u veći svet, uključuje  se u školu, povećava društvene odgovornosti u oblastima grupnih procesa. Deca se „takmiče“ za naklonost i pažnju odraslih i vršnjaka, različitog porekla i stavova, i oslanjaju se na sebe u rešavanju problema. To je trenutak kada će „banka“ raditi punom parom. Nagomilane kamate na oročene štednje, unovčavaće se besomučno. Ali ništa nije večno. Osim ako se uloženo ne investira na pravi način i uloženo se brzo ne počne vraćati, banka će ostati prazna i beskorisna. Jedna od tajni večnog bogatstva je samopohvaljivanje.