Da li si (i) ti helikopter roditelj?

Ja - roditelj Emocije Komunikacija KRUGOVI Psihološki rečnik

Davne 1969. godine u jednoj knjizi koja se bavila tinejdžerima na pitanje kako doživljavate svoje roditelje, mladi ispitanik je odgovori da svoje roditelje oseća kao da su stalno na njim kao helikopter koji neprekidno lebdi nad njim. Ono što se nekada zvalo zaštitnički roditeljski stil u momentu kada je poprimilo veće razmere obilo je slikovitiji naziv.

Zadatak i svrha roditeljstva treba da bude odgajanje deteta sposobnog za snalaženje u svetu odraslih, kaoi preuzimanje odgovornosti i zadataka. Uvek je bolje osnažiti dete da samo donosi dobre odluke nego da ostane zavisno i da roditelj rešava njegove probleme. Roditeljske dobre namere ne utiču vek dobro na detetovo blagostanje baš kao u izreci da je: put do pakla popločan dobrim namerama.

Helikopter roditelj je predstavnik čiji je stil roditeljstva takav da je on previše fokusiran na svoje dete. Ovi roditelji preutimaju odgovornosti za iskustva svog deteta – naročito za njihove uspehe i neuspehe. Oni su u život svoje dece uključeni na način da preterano kontrolišu, preterano štite i preopterećuju. Istraživanj pokazuju da nekim roditeljima dete popunjava emocionalne praznine braka ili društvenog života.

U praksi se sreću deca čiji roditelji sa punoletnim detetom zajedno odlaze na zakazani intervju za posao, deca kojoj roditelji pasiruju hranu do polaska u školu, sportisti koji su dobili naređenje da moraju biti broj 1 baš kao Novak Đoković. Prezaštićeni mladi odrasli pate od narcizma i loših mehanizama prevladavanja što dovodi do ansioznosti i stresa.

Helikopter roditelji rođenu decu drže u svojoj senci, upravljaju njime i ne puštaju ga. Poput visokih stabala u šumi koja svojom krošnjom nadkrivaju sve koji su niži. Na kraju ih udari grom ili se osuše od starosti i tada neko drugo stablo dolazi na njihovo mesto. Da li će to stablo činiti isto kao što su činili i njegovi stari?

Koji su razlozi za prihvatanje i primenu ovog roditeljskog stila:

1. Strah od posledica – „gde ima prilike ima i greha“ pa je zaključak da je sigurnost u životu pod staklenim zvonom.

2. Anksioznost – koja se nadovozuje na prethodni i pojačava ga.

3. Nadkompenzacija – kada detinjstvo roditelja nije bilo ispunjeno, nije ostvario želje sada dobija prilikou da kroz svoje dete nadomesti svoju glad.

4. Pritisak drugih roditelja – trava je lepša u tuđem dvorištu i druga deca su bolja, vrednija, uspešnija… pa se lestvica kriterijuma svakoga dana podiže.

Razlozi, kao uzroci za posledicu imaju decu koja: imaju smanjeno samopouzdanje, nerazvijene mehanizme prevladavanja, anksioznost, osećaj za pravo, ispravno.

Krivica je značajna komponenta ove dinamike. Ona se ne prepoznaje kao takva već se negira, potiskuje i pronaleze se načini za njeno privremeno odlaganje. Ipak, ona može biti polazna tačka za promenu. Drugi momenat koji je neizbežan je trenutak kada dete počne da beži u društveno nepoželjna ponašanja u kojima se uči, greši, pada i diže, upoznaje, bori za svoj prostor i oslobađa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.