Ko se svađa, taj se voli

Verovatno ste mnogo puta do sada čuli izreku – ko se svađa, taj se voli. Ipak, rasprave s partnerom zbog njegovih navika, razlikuju se od žučnih svađa iza kojih se često skrivaju suštinski problemi. Jer, najgore je kada i jedan i drugi zaćute.

Zbog čega se partneri najčešće svađaju i koliko je to korisno za vezu, zašto je bilo kakva svađa korisnija od nedostatka dijaloga, za „Život Plus“ objašnjava Mirko Mitrović, praktičar transakcione analize iz Centra za edukaciju i razvoj ličnosti „Krugovi“.

– U vezama u kojima partneri veruju da je svaki sukob mišljenja destruktivan, nema dijaloga. Takve osobe ne razlikuju sebe od svojih želja, misli, osećanja, pa sukob mišljenja doživljavaju kao sukob ličnosti, negaciju ljubavi. Posledica toga je nerešavanje problema, guranje problema „pod tepih“. A kada se đubre duže vreme gura pod tepih, hodanje po njemu postane nepodnošljivo. Zato je bilo kakva svađa bolja od nedostatka dijaloga – ističe naš sagovornik.

Pošto smo svi različiti, normalno je da imamo različite predstave o sebi, drugima i svetu koji nas okružuje.

– Pronaći dve osobe koje imaju potpuno iste poglede moguće je samo u ljubavnom romanu ili holivudskom filmu. Za razliku od virtuelnog sveta, u realnosti postoje drugačija shvatanja o vezama, braku, deci, ljubavi, sportu, politici, međusobnim obavezama, slobodnom vremenu, odnosu sa roditeljima supružnika… Zato je u vezi neophodno uskladiti te pojmove na kojima veza počiva, a jedan od načina usklađivanja je, ma koliko to čudno zvučalo i svađa – ističe naš stručnjak.

*Koji su najčešći razlozi zbog kojih dolazi do nesuglasica?

– Hteli ili ne, oni koji stupaju u brak, sklapaju predbračni ugovor, čak i kada toga nisu svesni. Radi se o psihološkom ugovoru koji definiše sistem vrednosti, međusobne obaveze supružnika i očekivanja od partnera. Ukoliko je taj ugovor jasno definisan, naslaganja i svađe javljaju se oko manje bitnih stvari i zato nisu velikog intenziteta.

Međutim, ukoliko se ugovor ne verbalizuje i ostane u domenu pretpostavki, onda će svađe biti češće. Na primer, muškarac može da pretpostavi da će odmah po stupanju u brak, oboje želeti dete, a žena možda želi da rađa tek posle par godina. Ili muškarcu ne smeta ako njegova mama, kada dođe kod njih u goste, uđe u kuhinju, skuva ručak i ispremešta stvari po svojoj želji, dok žena to smatra veoma nepristojnim. Oboje su pretpostavljali da i drugi misli isto, ali nisu proverili.

*Koliko svađe pomažu da prihvatimo neke partnerove navike ili osobine koje nismo odmah primetili?

– Postoje dva načina ulaska u ljubavnu vezu. Prvi i najčešći je iz zaljubljenosti, a drugi, mnogo ređi, iz prijateljstva. Zaljubljenost je stanje u kojem idealizujemo partnera i pripisujemo mu osobine koje bi zaljubljena osoba želela da on ima. Zato je u početku moguće prevideti neke njegove ili njene osobine i ponašanja. Kako se veza razvija, ipak je neminovno da partnera sagledamo kao realno ljudsko biće. Tipičan primer, gde se mogu polomiti koplja ljubavi, je muškarčev odnos prema higijeni. Ona mu kaže „ako me voliš spusti dasku na VC šolji”. A on njoj „da me voliš, prešla bi preko tih sitnica”. Prijateljstvo, za razliku od zaljubljenosti, podrazumeva poznavanje, a za to je potrebno vreme. Zato ovaj tip veze ne poznaje leptiriće u stomaku, ali je zato neuporedivo stabilniji i dugoročniji, pa su i svađe konstruktivnije.

*Da li svađa može da bude korisna za vezu?

– Svađa je uvek korisna ukoliko poboljšava kvalitet ljubavne veze. A, da bi se to dogodilo, partneri bi trebalo da znaju da se svađaju, a ako ne znaju treba da nauče. Osnova veštine je obostrano poštovanje. Sa svojom drugom polovinom se svađamo ne zato što je ona loša osoba, već zato što je cenimo kao ličnost i zbog toga insistiramo na promeni ponašanja koja nam smetaju. Ukoliko postoji ljubav, onda se partneru pristupa sa poštovanjem i to je dobar temelj za konstruktivnu svađu. Takva svađa ima za cilj zaštitu tri entiteta, mene, tebe i nas. Problemi nastaju ukoliko ljubav nije prisutna, a ovo nije retka pojava. Onda su tu sukobi oko novca, seksa, statusa, fizičkog izgleda… Svađe nastale u ovakvim vezama motivisane su pre svega ličnim, a ne zajedničkim interesima.

*A kada predstavlja rizik za raskid ili razvod?

– Kada ne postoji ljubav, već se odnos zasniva na zaljubljenosti i kada ne postoji kultura svađanja, onda svaka svađa nosi određen rizik da pokvari odnose. Kod zaljubljenosti imamo periode toplo – hladno, voli me – ne voli me, jer je ona zasnovana na ličnoj projekciji, a ne na realnosti, pa će svađa ili biti nemoguća, ako smo u fazi voli me, ili destruktivna, ukoliko smo u fazi ne voli me.

ŽUČNE SVAĐE OKO SITNICA NAJOPASNIJE – Uvek se svađamo zbog onoga što nam je bitno, odnosno što procenjujemo da je od velike važnosti za nas i za našu vezu. Ukoliko su žučnim svađama povod sitne stvari, to samo znači da partneri namerno izbegavaju suštinske teme koje ih tište i za koje veruju da bi njihovo otvaranje donelo velike neprijatnosti, tvrdi naš sagovornik.

*Kako da promenimo ono što nam smeta kod partnera?

– Kultura svađanja obezbeđuje usmeravanje dijaloga na ponašanje koje treba promeniti, a ne na ličnost sagovornika. Ako želimo da partner agilnije izvršava svoje kućne obaveze uvek je bolje reći da vam smeta kada on(a) ne pospremi kupatilo iza sebe, umesto „ti nikada ne pospremiš iza sebe lenjivče akljavi!” Pored toga, kultura dijaloga obezbeđuje preciznost, pa se neće dogoditi da se iznese uopštena primedba, na primer, „nikada ne namestiš krevet i uvek ti ručak zagori”, već fokusiranje na ono što se zaista dogodilo. Pored toga, i u svađi, sagovornika treba podsetiti da je voljen i da svađa to ne negira, naprotiv – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Novosti