Moja molitva

Budimo promena koju želimo da vidimo u svetu.

– Mahatma Gandi 

Kada sam sa kolegom, pre više od jedne godine održao prvu radionicu „Moja molitva“ nisam mogao da nazrem šta će uslediti.

Molimo za pomoć, oproštaj… Molitva nije samo okretanje ka spolja već i kretanje ka unutra.

Kao praksa, molitva je sled namera, ne u formi izjašnjenja o krivici već rezolucija. Kao spoljašnji objekt molitve npr. Bog, zapravo je ego ili nešto „tamo negde“. Podjednako može biti i odraz nečega „ovde“.

Bez obzira na oblik i tradicije, univerzalni oblik molitve je blagoslov. Polazna tačka puta molitve po kome se krećemo je egocentričnost (molim se za sebe) – PETICIJA, sledi etnocentričnost (molim se za tebe/nas) – POSREDNIŠTVO i na koncu geocentričnost (molim se za sve nas).  Jedan od najrazvijenijih izraza u engleskom jeziku je zapravo blagoslov “goodbye” – skraćenica od „God be with ye“ – “Bog sa vama/tobom”, odnosno na maternjem – srpskom jeziku „S’ Bogom“ koje se izgovoreno kroz zube čuje kao „zbogom“.

Od mnoštva istraživanja i studija navešću samo jedno. U studiji od 150 pacijenata sa srčanim smetnjama u grupi koja je primala novu terapiju, nakon operacije, i za koje su se molili procenat preživljavanja je bio najviši. Subjektivnost i placebo efekat su bili isključeni kao mogućnost.

Razni su putevi Božiji pa tako i vrste i oblici molitve:

Pozivanje – prepoznati stalno prisustvo božanskog, podsećajući nas da pažljivo usmerimo pažnju na to prisustvo. Gejmeri sa Jutjub kanala ne odriču se skraćenice: OMG.

Ispovest i pokornost – uključivanje priznavanja da se držimo štetnog stava ili pravimo destruktivnu grešku – aktivno ili kroz zanemarivanje – dok se usmeravamo na izmenu naših „nesavršenosti“ ka budućnosti.

Obožavanje i pohvale – retko ali iskreno obožavanje, spontano izražavanje duboke ljubavi i poštovanja prema Bogu čija je milost i veličanstvo direktno doživljena.

Zahvalnost – prirodno, ponizno priznanje i uvažavanje velikog poklona života koji nam je dat, i mnogih individualnih blagoslova koje primamo.

Žaljenje – izraz tuge u suočavanju sa velikom opasnošću, pretnjom i gubicima. Ovo je prirodan i zdrav odgovor, ali žaljenje nije statična pojava sa uniformno predvidivim ishodom. To je proces u kojem bol često deluje kao lek. Teške emocije treba iskusiti i dozvoliti da postepeno slabe dok se lečimo. Tuga se pretvara u radost. Anksioznost mutira u harmoniju i mir. Molitve lamentacije podrazumevaju spremnost da se na kraju prihvati neizbežnost gubitka kao dela prirodnog prava i Božje volje. Taj prihvatljivi stav tada nam dozvoljava da koristimo božansku pomoć dok živimo i rastemo kroz patnju.

Pričest kao žrtva – prepoznavanje poklona i blagoslova, ali i osećaj potrebe da se nešto vrati – Bogu, drugim ljudima i stvaranju, prirodi. Reč je o posvećivanju svog života Ljubavi.

 

https://www.facebook.com/events/2143857128974651/