Онколошки третман и његове последице
Третман оставља видљиве и невидљиве последице. Видљиве су оне које се односе на физички изглед као што су губитак косе, обрва, трепавица, промене на ноктима и боји коже. У току самог третмана мало се може учинити да се то сакрије. То су видљиви губитци. Различите жене се са тиме различито носе. Неке иновативно мењају свој дотадашњи стил уводећи у свакодневну гардеробу турбане, велике минђуше, дуге хаљине или једноставно не прикривају губитак косе, обрва и трепавица. То зависи од њене личности, социјалних кругова у којима се креће, породице и још много чега.
Жена која је полагала на свој изглед пре терапије, у највећем броју случајева ће то наставити и у току терапије. Нема разлога да мења своје навике. Неки мириси ће јој можда сметати или неки препарати које је до тада радо користила, али постоје препарати без мириса и одређених састојака који могу бити адекватна замена. Дуга коса се пре започињања терапије може ошишати и направити перика од сопствене косе што исто на неке жене и њихово окружење може имати благотворан учинак. Разговор са козметичарем или фармацеутом, који је упознат са последицама онколошког третмана може жену усмерити ка могућим изборима а она у складу са својим афинитетима и финансијским могућностима одабрати оно што жели. Дакле, све је опет индивидуално.
Суочавање са дијагнозом малигне болести претпоставља велики број губитака како симболичних тако и стварних. И данас када је медицина достигла велике напретке и успоставила могућност контроле над непотребном патњом, најстрашнија од свих вести ипак је да неко болује од рака.
Малигне болести се поистовећују са смрћу, болом, дугом патњом и неминовношћу нестајања. А ми, људи, сковани смо тако да не мислимо о томе, да се носимо са свакодневним потешкоћама, улажемо у материјално и понашамо се као да немамо век трајања. Другачије не би смо могли а да не уђемо у дисфункционална стања , преплављености страхом. Зато ваљда ове теме и нису интересантне за ширу популацију. О раку се говори тек онда када постане део нечије стварности или у данима борбе против рака. А и тада више са страхом него са идејом да ми можемо нешто учинити да квалитет свог живота поправимо . Људи су амбивалентни према овој болести. Са једне стране се плаше да мисле и говоре о њој а са друге би желели све да знају вероватно из уверења да је тако могу избећи или контролисати.
Своје вредносне судове ми усвајамо веома рано. Да ли је значајно да будем лепа или паметна или богата. Не желимо сви исто и не вреднујемо сви исте ствари. Неке жене ће сматрати да је њихов главни адут у животу изглед, неке друге памет или способност да буду добре мајке и домаћице. Свака од њих ће пуно своје енергије уложити у улогу коју је за себе одабрала. Уколико животне ситуације учине да више у тој улози не може да се остварује, неопходно је да она промени своје вредносне судове и ставове, а то нити је једноставно нити лако.
Жена која је свој главни адут видела у свом физичком изгледу, много више енергије ће утрошити на прилагођавање том губитку услед болести И лечења. Не кажем да ће неке друге жене то поднети без боле, само њихова адаптација ће бити другачија. Зато је јако важно утврдити пре започињања психотерапијског рада са женама које болују који су то губитци са којима се оне суочавају, чега све морају да се одрекну због болести и лечења, какво то значење има за њих и колико значај томе придају. Дакле приступ свакој жени је индивидуалан као што је и реакција сваке жене, дубоко индивидуална.
Породично и социјално окружење је такође значајно. Старост жене, да ли се остварила као мајка, да ли је то уопште планирала? Наравно да није исто уколико жена оболи са 30 или 60 година. Породица може да буде подржавајуће окружење и женино сигурно место, али може да буде и извор додатне фрустрације било да је превисе заштићују било да је одбацују.
Социјална средина исто тако пред жену може ставити превелике захтеве која у одређеном животном тренутку она због физичких или емоционалних потешкоћа не може да испуни. Живимо у времену када су младост и здравље императиве, а добар изглед жене се подразумева. Као што се некада подразумевала хигијена сада се подразумева да треба да имамо беле зубе, дугу офарбану, здраву косу, затегнуто тело, маникир на рукама. Свакодневно нас бомбардују сликама фото-шопа неких лепотица и новим стандардима лепоте које треба да достигнемо. Тешко је и жени која нема здравствених проблема да сачува достојанство и самопоуздање. Жене са јаком породичном и социјалном потпором имаће мање ожиљака у овој борби са савременим трендовима.