Onkološki tretman i njegove posledice

Tretman ostavlja vidljive i nevidljive posledice. Vidljive su one koje se odnose na fizičkiizgledkao što sugubitakkose, obrva, trepavica, promene na noktima i bojikože. Utokusamogtretmana malo se može učinitida se to sakrije. To suvidljivigubitci. Različite žene se sa time različito nose. Neke inovativno menjajusvoj dotadašnjistiluvodećiusvakodnevnugarderobuturbane, velike minđuše, duge haljine ili jednostavno ne prikrivajugubitakkose, obrva i trepavica. To zavisi odnjene ličnosti, socijalnihkrugova ukojima se kreće, porodice i jošmnogo čega.

Žena koja je polagala na svoj izgledpre terapije, unajvećembrojuslučajeva će to nastaviti i utokuterapije. Nema razloga da menja svoje navike. Nekimirisiće joj možda smetatiilinekipreparatikoje je do tada rado koristila, alipostoje preparatibezmirisa i određenihsastojaka kojimogubiti adekvatna zamena. Duga kosa se pre započinjanja terapije može ošišati i napravitiperika odsopstvene kose što isto nneke žene i njihovo okruženje može imatiblagotvoranučinak. Razgovorsa kozmetičaremilifarmaceutom, koji je upoznatsa posledicama onkološkogtretmana može ženuusmeritika mogućimizborima a ona uskladusa svojim afinitetima i finansijskimmogućnostima odabrati ono što želi. Dakle, sve je opetindividualno.

Suočavanje sa dijagnozommaligne bolestipretpostavlja velikibroj gubitaka kako simboličnihtako i stvarnih. Idanaskada je medicina dostigla velike napretke i uspostavila mogućnostkontrole nadnepotrebnompatnjom, najstrašnija odsvihvestiipak je da neko boluje odraka.

Maligne bolestise poistovećujusa smrću, bolom, dugompatnjom i neminovnošćunestajanja. A mi, ljudi, skovanismo tako da ne mislimo o tome, da se nosimo sa svakodnevnimpoteškoćama, ulažemo umaterijalno i ponašamo se kao da nemamo vektrajanja. Drugačije ne bismo mogli a da ne emo udisfunkcionalna stanja , preplavljenostistrahom. Zato valjda ove teme i nisuinteresantne za širupopulaciju. O rakuse govoritek onda kada postane deo nečije stvarnostiiliudanima borbe protivraka. A i tada više sa strahomnego sa idejomda mimožemo nešto učinitida kvalitetsvogživota popravimo . Ljudisu ambivalentniprema ovoj bolesti. Sa jedne strane se plaše da misle i govore o njoj a sa druge biželelisve da znajuverovatno izuverenja da je tako moguizbećiilikontrolisati.

Svoje vrednosne sudove miusvajamo veoma rano. Da li je značajno da budemlepa ilipametna ilibogata. Ne želimo sviisto i ne vrednujemo sviiste stvari. Neke žene će smatratida je njihovglavni adutuživotuizgled, neke druge pametilisposobnostda bududobre majke i domaćice. Svaka odnjihće puno svoje energije uložitiuulogukoju je za sebe odabrala. Ukoliko životne situacije učine da više utoj ulozine može da se ostvaruje, neophodno je da ona promenisvoje vrednosne sudove i stavove, a to niti je jednostavno nitilako.

Žena koja je svoj glavni adutvidela usvomfizičkomizgledu, mnogo više energije će utrošitina prilagođavanje tomgubitkuusledbolestiIlečenja. Ne kažemda će neke druge žene to podnetibezbole, samo njihova adaptacija će bitidrugačija. Zato je jako važno utvrditipre započinjanja psihoterapijskograda sa ženama koje bolujukojisuto gubitcisa kojima se one suočavaju, čega sve morajuda se odreknuzbogbolestilečenja, kakvo to značenje ima za njihkoliko značaj tome pridaju. Dakle pristupsvakoj ženi je individualankao što je i reakcija svake žene, duboko individualna.

Porodično i socijalno okruženje je takođe značajno. Starostžene, da lise ostvarila kao majka, da li je to uopšte planirala? Naravno da nije isto ukoliko žena obolisa 30 ili 60 godina. Porodica može da bude podržavaje okruženje i ženino sigurno mesto, alimože da bude i izvordodatne frustracije bilo da je previse zaštićujubilo da je odbacuju.

Socijalna sredina isto tako predženumože stavitiprevelike zahteve koja u određenomživotnomtrenutku ona zbogfizičkihili emocionalnihpoteškoća ne može da ispuni. Živimo uvremenukada sumladost i zdravlje imperative, a dobarizgledžene se podrazumeva. Kao što se nekada podrazumevala higijena sada se podrazumeva da treba da imamo bele zube, dugu ofarbanuzdravukosu, zategnuto telo, manikirna rukama. Svakodnevno nasbombardujuslikama foto-šopa nekihlepotica i novimstandardima lepote koje treba da dostignemo. Teško je i ženikoja nema zdravstvenihproblema da sačuva dostojanstvo i samopouzdanje. Žene sa jakomporodičnomsocijalnompotporomimaće manje ožiljaka u ovoj borbisa savremenimtrendovima.