Поглед кроз туђи прозор

Када новорођенче стигне на свет то је почетак. Осим што се недвосмислено огласи, оно пре или касније отвори своје нежне очи и благим погледом креће да упија свет. Дете се тако богати, гради и постаје уникатна индивидуа.

У односу са другима оно проверава своја прикупљена сазнања и своје вредности. Емпатија (способност да се претпостави како друга особа доживљава одређену ситуацију) нам може помоћи да се уживимо, док симпатија (однос у коме једна особа доживљава осећања а друга особа уважава та осећања) да саосећамо са другом особом.

Некада је довољно мењати рам кроз који се гледа, некада то није. Неко ће свој поглед задржати на прљавом стаклу и притом пропустити сво благо које крије поглед, као када се од дрвета не види шума.

У “Великом Гетсбију”, Ник Каравеј тврди: “живот је успешнији гледано кроз један прозор”. Тако је гледано споља. Оно што обогаћује унутрашњи живот је ширина и разноликост. Једна више свећица сваке године на рођенданској торти представља јасан доказ.