Prepoznajte autizam
Autizam je poremećaj koji prati dete ceo život. Američko psihijatrijsko društvo (DSM – IV American Psychiatric Association) autizam definiše kao razvojni pervazivni poremećaj koga karakterišu: – oštećenja u kominukaciji i socijalnoj interakciji; – kao i ograničeni repetativni i stereotipni modeli ponašanja, interesa i aktivnosti.
Oštećenje u komunikaciji podrazumeva da primetite da vaše dete ima zastoj u razvoju govora ili potpuno odsustvo govora , gde čak i ne pokušava da taj govor nadomesti nekim alternativnim načinima komuniciranja, na primer mimikom i gestikuliranjem. Takođe, podrazumeva i ako primetite da klinac nikada ne inicira razgovor ili pak ne ume da održi konverzaciju; ako ima govor koji vama i okolini nije razumljiv; ako vidite da ne ume da uspostavi poverenje; ako nema spontanog delovanja; ako ne postoji nikakav vid imitacije (na primer devojčica od 3 godine bi trebalo da ume da imitira mamu kako kuva, kupa bebu…). Često, i kada se govor razvije kod autistične osobe, ona ga ne koristi u funkciji socijalne komunikacije. Autistične osobe teško ili uopšte ne razumeju izraze lica ili boju glasa; ponavljaju ono što ste vi ili neka druga osoba rekla i to bez razumevanja značenja te reči što ponavljaju; o sebi govore u trećem licu; deca često ponavljaju rečenice iz crtaća. Imaju neobičan naglasak, intonaciju, i vrlo često brži ili sporiji tempo govora od normalnog. Često, u tom govoru preovladavju imenice. Bitno je da znate da govor može biti besmilslen, ali i može da bude pokušaj uspostavljanja komunkacije. Neretko, njihov govor može da se odnosi samo na zadovoljenje njihovih potreba. Osobe sa autizmom, nažalost, ne shvataju šalu.
Oštećenja u socijalnoj interakciji, prvenstveno podrazumeva teškoće u primenjivanju neverbalnog ponašanja, pre svega treba obratiti pažnju na to da li postoji kontakt očima, da li postoji neki izraz lica ili gest koji bi ukazao da dete podržava socijalnu interakciju. Zatim, obratiti pažnju da li se dete druži sa svojim vršnjacima. Koliko ume samo da uspostavi kontak sa njima. Da li postoji empatija kod deteta ( da li ume da deli tuđu sreću, na primer). Autistična deca se obično ponašaju prema ljudima kao prema objektima. Ako odete kod nekoga sa detetom, obratite pažnju da li dete primećuje ljude ili samo objekte. Često se dešava da dete kada uđe u nepoznatu sobu, bez ikakvog ustručavanja prilazi objektima koji ga zanimaju i uopšte ne čuje, na primer, vaše upozorenje da se to ne sme. Kod autistične dece primetićete potpuno odsustvo ponašanja usklađenog sa kulturnim normama. Autistično dete retko ili nikada ne pokazuje prstom ono što želi, već vas uhvati za ruku i vodi vas do toga što želi da dobije. Ne odazivaju se na ime i ponašaju se kao da vas ne čuju. Takođe je karakteristično da autistična deca vole rutinu i da burno reaguju na promene. Kod starije, autistične dece, se može desiti da stoje blizu nekoga i da zure u njegovo lice bez ikakvog znanja da je takvo ponašanje neprikladno. Ne traže utehu, niti je pružaju, ali to ne isključuje da se neće maziti sa svojim roditeljima i drugim, bliskim, ljudima.
Ograničeni repetativni i stereotipni modeli ponašanja, interesa i aktivnosti podrazumeva ograničeno područje interesa i zaokupljenost nekom specifičnom zanimiljivošću ili predmetom; stereotipne i repetitivne radnje, poput udaranja rukom, kvrckanja prstom, ljuljanja, okretanja, hodanja na nožnim prstima, lupanja po predmetima, lepršanje rukama, plesanje i hodanje u krug; cupkanje i poskakivanje; pljeskanje rukama; prenošenje predmeta sa jednog mesta na drugo, otvaranje i zatvaranje vrata, puštanje vode u vc školju; stalno nošenje knjiga sa sobom, prelistavanje; zaokupljenost delovima predmeta, najčešće točkovima, dete neće koristiti igračku u prave svrhe, na primer, igraće se točkovima od automobila ali ne koristeći ih kao sredstvo da se njima može gurati auto. Oni će se često oduševiti pokretom točkova, valjka. Postoji odsustvo maštovitosti, ne postoji imaginarna igra. Primetićete, možda, i da stalno ponavlja istu igru, posebno one bazirane na crtaću koji voli da gleda. Deca sa autizmom imaju neobične reakcije na senzorno nadraživanje.
Ukoliko primetite većinu od ovih simptoma kod svog deteta, obratite se stručnom timu koga čine psihijatar, psiholog i logoped.
Mirjana Marković, psiholog