Psihološki aspekti i prevencija postporođajne depresije

Ja - roditelj Emocije Psihološki rečnik

Depresija (lat. depressio = spuštanje, opadanje, snižavanje) predstavlja stanje bezvoljnosti, bespomoćnosti, beznađa, sa usporenom motoričkom i mentalnom dinamikom, izgubljenom motivacijom, praćeno sumornim, teškim mislima kao i telesnim poremećajima. Depresija varira od blage do one koja je pretnja životu. Neke blage epizode depresije mogu da se razreše vremenom, menjanjem stila života ili traženjem podrške od bliskih ljudi.

Trudnoća može predstavljati kriznu situaciju za muškarca i ženu: ona menja dinamiku bračnih odnosa i postavlja pred supružnike nove zahteve na koje oni moraju da se prilagođavaju.

Brojna istraživanja širom sveta (takođe i kod nas) nedvosmisleno potvrđuju da će tok trudnoće, sam akt porođaja, kao i zdravstveno stanje deteta nekoliko meseci posle porođaja, umnogome zavisiti od toga da li je majka želela dete, da li je bila u dobrim emotivnim odnosima sa partnerom (da li je u braku ili nije), da li je u povoljnoj ili nepovoljnoj materijalnoj situaciji itd. Nesigurnost, nezadovoljstvo i naročito strah majke nepovoljno utiču na tok trudnoće, dovode do prevremenog porođaja ili do raznih komplikacija za vreme porođaja.

Posleporođajni period pretstavlja razdoblje, čak i do 18 puta povećanog rizika od razvoja psihijatrijskih poremećaja. Udeo suicida u ukupnom broju posleporođajnih smrti žena je 20%. Ideje o samoozleđivanju su za 14% češće od pokušaja ili izvršenog suicida.

Postporođajna depresija je niz emocionalnih promena i promena u ponašanju majke koje se mogu javiti nakon porođaja, a pripisuju se mnogim biohemijskim i psihološkim promenama povezanim s rađanjem deteta. U literaturi se ovaj poremećaj može naći i pod nazivima „posleporođajna“, „postnatalna“ ili „postpartalna“ depresija (skraćeno PPD).

Tipovi postporođajnih promena

Prema intenzitetu simptoma postporođajne depresije, vremenu trajanja, opasnosti po zdravlje majke i deteta, postporođajnu depresiju možemo podeliti u tri glavne grupe: postporođajnu tugu ili „baby blues“, postporođajnu depresiju i postporođajnu psihozu.

1. Postporođajna tuga ili „baby blues“

Ovo je blagi oblik postporođajne depresije i ne predstavlja ozbiljnu opasnost. Istraživanja pokazuju da se javlja između 40% i 85% majki. Pojavljuje se u prvih 10 dana nakon porođaja i manifestuje se osećajem tuge, teskobe, čestim plačem bez nekog vidljivog razloga i problemima u spavanju. Simptomi uglavnom nestaju nakon nekoliko dana bez medicinskog lečenja. Majkama se u ovom periodu može pomoći emocionalnom podrškom, prikladnom pomoći oko novorođenog deteta i kućnih poslova.

2. Postporođajna depresija

Simptomi postporođajne depresije mogu se javiti odmah nakon trudnoće, odnosno u prvih 4 do 8 nedelja, a čak i do godinu dana. Ovo je daleko ozbiljniji problem od postporođajne tuge i zahvata otprilike 13% majki. Najčešći simptomi, uglavnom su slični znakovima prave depresije: česte promene ponašanja, često plakanje, razdražljivost, umor, kao i osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti, nedostatak energije i motivacije, nedostatak interesa za seksualne odnose. San i apetit takođe bivaju poremećeni ali se to često meša sa očekivanom promenom života sa prinovom. Takođe je vrlo karakteristična i anksioznost koja se ogleda u nedostatku privrženosti bebi. Češće se javlja kod žena u čijoj porodici postoje slučajevi depresivnih stanja.

3. Postporođajna psihoza

Kod manje od 1% žena u prve 4 nedelje nakon porođaja može se javiti vrlo ozbiljno stanje postporođajne psihoze. Ovu bolest izazivaju hormoni i sam porođaj. Simptomi uključuju izraženu nervozu i razdražljivost, nagle promene raspoloženja, zbunjenost, nesanicu, paranoju, halucinacije (slušne i vizuelne), hiperaktivnost. Ovi simptomi javljaju se uglavnom ubrzo nakon porođaja, vrlo su intenzivni i mogu trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Takve majke manje spavaju, bez žalbe na umor. Tada majka može da zaboravi na svoje dete i da ima sumanute ideje o njegovoj važnosti ili identitetu (npr. smatra da je beba Božiji sin). Majka često razmišlja o detetovoj smrti te je vrlo sklona ranjavanju i ozleđivanju same sebe, bebe ili ostalih ljudi u svojoj okolini. Postporođajna psihoza uglavnom se javlja kod žena koje i inače pate od težih psihičkih bolesti. Potrebno je bolničko lečenje majke i terapija lekovima.

Uzroci postporođajne depresije

Prema teorijama o psihičkom stresu, dramatično sniženje nivoa estrogena i progesterona u periodu posle porođaja okidači su depresije. One sugerišu da je postporođajna depresija slična predmenstrualnoj depresiji i ukazuju da su neke žene osetljivije od drugih na ove hormonalne obrte. Tokom trudnoće nivo hormona raste 9 meseci, sve do rođenja deteta kada iznenada velikom brzinom opada. Taj proces se nastavlja sve dok se ne vrate na normalu, na nivo pre porođaja. Kao rezultat ovih promena, žena doživljava emotivni šok posle porođaja. Hormonalne promene posleporođajnog perioda su očigledno slične onome što se dešava kada se ljudi nalaze u izrazito stresnim situacijama, kakva je npr. borba.

Druge studije pokazuju da uslovi u kojima živi žena mogu da izazovu postporođajnu depresiju. U studiji postporođajnog perioda koja je obuhvatila žene iz Londona, 98 od 102 žene koje su ispitane doživele su depresiju. Studija ukazuje na uslove koji utiču na postporođajnu depresiju:
-mera u kojoj ženin partner učestvuje u trudnoći i staranju o detetu,
-realističnost ženine predstave o materinstvu,
-postojanje i mogućnost bavljenja drugim interesovanjima pored brige o detetu,
-mera u kojoj žena može da održi vezu sa prijateljima, njihova pomoć, saveti,
-živi li žena u zajedničkom ili izdvojenom domaćinstvu,
-mera u kojoj je imala kontrolu nad onim što se dešavalo tokom trudnoće i samog porođaja.

Bronfenbrenerova ekološka teorija zastupa stav da žene sa PPD moraju ,,evoluirati’’ u odnosima sa okruženjem, jer ljude oblikuje i određuje sve oko njih. Zato, po ovoj teoriji, osobe koje pate od PPD treba proučavati u porodici, na poslu, u društvu u kom žive.

Promene koje izaziva posleporođajna depresija razvrtavaju se u:

· Fizičke promene

Rađanje deteta, bilo ono lakše ili teže, značajan je događaj koji žensko telo doživljava. Hormonalne promene koje se dešavaju u telu žene utiču na hemijske promene u mozgu, menjajući tako psihičku ravnotežu. U ovom periodu, dete zahteva puno pažnje tako da žena nema dovoljno vremena za spavanje. To dovodi do iscrpljenosti, a isprekidano spavanje dodatno otežava ženi da prebrodi početnu depresiju.

· Emocionalne promene

Nakon porođaja žena doživljava velike promene koje su dodatna poteškoća njenim novonastalim obavezama oko novorođenčeta. Te poteškoće otežavaju oporavak žene, a one mogu biti: promene u načinu spavanja, promene u relaciji sa partnerom, gubitak nezavisnosti, a za neke žene problem je i konstantna briga o detetu koja postaje prevelika obaveza.

· Socijalne promene

Uobičajeni socijalni mit i pritisak da žena treba da ima decu dok je vrlo mlada, doprinose ovom problemu. Mlada majka se ne oseća uvek spremnom za materinstvo. Ona može doživljavati svoju novu životnu poziciju i ulogu majke sa osećajem frustracije – kao gubitak vlastite slobode i mladosti, oseća da je preopterećena obavezama oko deteta, da postepeno gubi kontakte sa prijateljima i nema više vremena i mogućnosti da osvaruje svoje ciljeve i želje. Takođe, svakidašnjica kao što je, na primjer, život sa jednom platom (ili ni jednom), može pogoršati situaciju još više.

 

Prevencija

1. Psihofizička priprema za porođaj

Pripremne vežbe mogu pratiti trudnice u navršenom sedmom mesecu trudnoće, pod uslovom da je njihov ginekolog procenio da priroda trudnoće to dozvoljava (nerizične trudnoće). Buduće mame se na vežbe prijavljuju prilažući uredan uput svog ginekologa… Takođe na vežbe mogu dolaziti trudnice koje svoju trudnoću vode u drugim domovima zdravlja, sa uputom svog ginekologa na kome je dozvola da su vežbe zbog normalnog toka trudnoće moguće. Psihofizička priprema održava se u posebno prilagođenoj prostoriji ponedeljkom, sredom ili petkom, a podrazumeva:
* telesne vežbe;
* predavanje;
* vežbe disanja.

Pored vežbi održavaju se i predavanja na kojima buduća majka može puno saznati o: porođajnom bolu, kontrakcijama, samom porođaju i primeni tehnike disanja… Majka bi trebala pohađati tečaj o porođaju i razgovarati s ostalim trudnicama i majkama o njihovim iskustvima.

2. Rana dijagnoza i rano lečenje

Tokom trudnoće i nakon porođaja, žena doživljava velike promene koje su vezane za njeno psiho-fizičko stanje, emocije, način života i odnose sa okolinom i partnerom. Ova pojava je odlično dokumentovana u okviru javnog zdravlja, posebno njene posledice po majku, dete i porodicu uopšte. Dok su žene koje pate od PPD izložene dva puta većem riziku da se tokom perioda od narednih pet godina depresivne epizode ponove, novorođenčad i deca su posebno ugrožena takvim ponešanjem. PPD može biti uzrok poremećenog odnosa majka-dete, i negativnog ponašanja bebe praćeno nesigurnošću, teškoćama u društvenim odnosima i dr. Deca mlađa od tri meseca mogu da osete majčino raspoloženje i da prema njemu odrede svoje ponašanje. Negativan uticaj PPD-a uočen je i na primeru razvoja kognitivnih veština, veštini govora i pažnje, kao i to da će ova deca u dva do pet puta većem procentu neki trajni poremećaj u ponašanju.

Da bi se rešio ovaj problem, razvijene su sledeće psiho-socijalne i psihološke metode – kognitivno-bihevioralna savetovanja sa antidepresivima;
– kognitivno-bihevioralna terapija i indirektno savetovanje;
– interpersonalna psihoterapija;
– centri za podršku obolelima od PPD.

Ove metode mogu doprineti sprečavanju PPD, bez obzira na faktore rizika tokom trudnoće i neposredno nakon porođaja. Dokazano je da se pred i posle porođajna depresija povezane i da njihov stepen meri Edinburška PPD skala. Gore navedene psiho-socijalne i psihoterapeutske metode mogu biti efikasne u lečenju PPD, ali mogu biti još efikasnije ako se primene tokom trudnoće u cilju sprečavanja pojave PPD.

3. Rehabilitacija

Moguće je da simptomi postporođajne depresije nestanu i bez lekarske pomoći u prvih tri meseca nakon porođaja. Međutim ukoliko simptomi postporođajne tuge potraju duže od dve nedelje ili ako počnu uticati na normalan svakodnevni život, potrebno je obavezno potražiti lekarsku pomoć i to po mogućnosti odmah nakon pojave simptoma. Lečenje se uglavnom sastoji od adekvatne psihoterapije i eventualnog uzimanja antidepresiva, dok je kod blažih simptoma ponekad dovoljno psihološko savetovanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.