Šta je zapravo psihoterapija

Pop kultura prikazuje terapiju na način koji obično, u velikoj meri, iskrivljuje sliku. Demistifikujmo ideju odlaska na terapiju sa pojašnjenjem kome i u kojim problemima psihoterapeuti mogu pomoći.


Kada neko kaže da ide na terapiju, šta vam prvo padne na pamet?
Možda ih zamišljate kako leže na kauču, onako kako to rade u crtanim filmovima, dok muškarac ozbiljnog izgleda u džemperu i naočarima pravi beleške, povremeno zastajući i pitajući: „A kako se zbog toga osećate?“


Ili možda mislite na onu scenu iz Dobrog Vila Hantinga, gde lik Robina Viliamsa, terapeuta, neprestano ponavlja „Nisi ti kriv“ sve dok se njegov pacijent ne slomi i ne zaplače u njegovom naručju.


U stvarnom životu terapija ne izgleda kao na TV-u ili u filmovima. Bar ne u većini vremena. Ljudi više ne leže; sede u stolicama ili na sofama i suočavaju se sa svojim terapeutom kako bi mogli da stupe u kolaborativni dijalog. Terapeut u stvarnom životu ne izlazi i ne zabavlja se sa svojim klijentima. Ovo je veliko etičko ne-ne.
I što je najvažnije, terapeuti u stvarnom životu nisu i ne bi trebali da budu u vezi sa svojim klijentima. Ovo je još jedno veliko etičko ne-ne.

Klijenti su podložni eksploataciji u ovoj vrsti odnosa. Uvek me „oduševi“ kada filmovi i TV emisije čine normalnim, pa čak i romantičnim, kada terapeuti i njihovi klijenti počnu flertovati!

Možda se naša mašta rasplamsa o tome šta se dešava na terapiji, jer to deluje tako misteriozno. O čemu li dva neznanca razgovaraju čitav sat, nedelju za nedeljom? Da li terapija zaista nekome pomaže? Da li terapeuti govore mudre stvari koje magično leče ljude? Zašto plaćati terapeuta kad biste mogli samo razgovarati sa prijateljima o svojim problemima?


Nije ni čudo što toliko ljudi ili okleva da proba terapiju ili odustane nakon što proba jednu sesiju. Oni nemaju pojma šta da očekuju, što znači da možda takođe nemaju poverenja da će to uspeti. Ljudi su često uvereni da je terapija samo prevara ili u nju ulaze očekujući čudesan lek, da bi bili razočarani kada odgovor ne pronađu odmah.


To je prava šteta, jer terapija zaista može pomoći. Video sam kako klijenti donose odluke koje menjaju život, popravljaju oštećene veze, prevladavaju strahove i uče kako da cene sebe.
Iz mnogih istraživanja znamo da je psihoterapija efikasna za:
– ublažavanje depresije (uz ili bez antidepresiva),
– smanjenje simptoma anksioznih poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP),
– pomaganje ljudima da prevaziđu traumu,
– poboljšanje kvaliteta života uopšte.


U svom psihoterapijskom iskustvu video sam kako klijenti donose odluke koje menjaju život, popravljaju oštećene odnose, prevazilaze strahove koji su ih sprečavali da žive u potpunosti i nauče da se vrednuju na način za koji nikada nisu znali da postoji.

Što više razumete o čemu se radi, veća je verovatnoća da ćete iskoristiti ovo potencijalno iskustvo koje će vam promeniti život.

3 razloga za odlazak na terapiju

Za pojedince, terapija je saradnja sa profesionalcem, koji je psihološki obučen, radi poboljšanja funkcionisanja.

Ja mislim na tri glavna razloga za otpočinjanje sa psihoterapijom:

  1. Dobijanje emocionalne podrške tokom teškog vremena
    Prvi put odlazim od kuće, tugujem zbog smrti, prilagođavam se ozbiljnoj dijagnozi, gubim deo identiteta, gubim vezu… Ne mogu da se setim nijedne osobe u svom životu koja je u potpunosti izbegla sve te kisele trenutke života.
    Ponekad se ne možemo osloniti na ljude sa kojima smo bliski.
    Prijatelji i porodica često pružaju preko potrebnu emocionalnu podršku koja nam je svima potrebna u vremenima povrede. Ali ponekad se ne možemo osloniti na ljude sa kojima smo bliski jer su oni uzrok povrede, ili im je možda previše bolno, ili postoji nespretnost ili tajnost koja nas sprečava da otvorimo svoja srca njima.
    Podržavajuća psihoterapija može pomoći. Bez obzira na to za koju vrstu specifičnih tretmana su terapeuti obučeni, svi imamo solidnu osnovu da budemo zaista dobri u empatiji, slušanju i neosuđivanju (bar dok smo na poslu). Ponekad je to malo obične humanosti sve što vam treba da biste prošli kroz tamnu fazu.
  1. Sticanje uvida o sebi ili o određenom životnom problemu
    Ponekad je ono što nam treba nešto konkretnije.
    Možda ste se bavili nekom autorefleksijom i primetili da uvek imate problema sa donošenjem odluka. Zašto? Čega se bojite?
    Ili možda poslednji u nizu burnih raskida boli više nego obično i pitate se zašto uvek završite sa ljudima koji su užasni za vas.
    Ponekad vam sveža, objektivna perspektiva može pomoći da uočite obrasce koje ranije niste primetili.
    Ili možda pokušavate da odlučite da li biste trebali imati decu ili ne, i iscrpeli ste sve svoje prednosti i nedostatke u pravljenju spiska, a da ne dođete do korena zašto vas ovo pitanje toliko muči.
    Terapeut može biti u mogućnosti da vam pomogne da razmrsite neko predivo. Ponekad vam sveža, objektivna perspektiva može pomoći da uočite obrasce koje ranije niste primetili. Poput činjenice da odbijate ljude pre nego što oni imaju priliku da vas odbiju, što dovodi do toga da propustite ranjive, ali značajne veze.
    Ili terapeut može koristiti svoje znanje i iskustvo da uhvati crvene zastavice. Poput povezivanja tačaka između vaše nesposobnosti da se opustite i zabrinutosti koju doživljavate dok opisujete svoje roditelje.
    Ili ako ste zaglavili u naizgled nemogućoj odluci, terapeut će možda moći da postavi nekoliko ključnih pitanja iz uglova za koje niste smatrali da bacaju novo svetlo. Kao kada bi se zapitali da li biste napustili vezu ako biste imali čarobni štapić za samopoštovanje.
  1. Smanjivanje psiholoških simptoma koji vam ometaju život
    Naravno, povrh normalnih životnih stresa i emocionalnih prekida – a ko ih nema? – neki od nas imaju i psihološke poremećaje ili simptome.
    Naš mozak može zapeti u načinima razmišljanja, osećanja i činjenja koji nisu od koristi.
    Psihološki simptomi su sve ono što često mislite, osećate ili radite što vam smeta da živite ispunjenim životom. Ovo bi najčešće moglo biti osećaj tuge ili nemotivisanosti, nesposobnost dobrog spavanja, ponašanje kao da je hrana neprijatelj umesto užitak, nemogućnost napuštanja kuće bez višestruke provere brave, strepnja od socijalnih interakcija, ne osećate se dovoljno samopouzdano da se suprotstavite nasilnicima ili ste toliko impulzivni da gubite novac i prijatelje. Naš mozak može zapeti u načinima razmišljanja, osećanja i činjenja koji nisu od koristi.

Za bol tela pomoć možete pronaći kod lekara, a za izazove mentalnog zdravlja odgovore vam nudi psihoterapija, gde čak i zdravi načini razmišljanja, odnosa i ponašanja mogu biti ojačani!