Zavisnost od interneta – problem savremenog društva

Zavisnost od interneta, kompjutera, video igara i društvenih mreža predstavlja novi problem savremenog društva.
Internet, kompjuteri i mobilni telefoni su postali nezaobilazan deo naše svakodnevnice, čemu je doprinela i njihova široka primena. Koristimo ih za obavljanje različitih poslovnih aktivnosti, ali i kao izvor zabave koji uz to omogućava i druženje. Zato je od velikog značaja edukacija korisnika ne bi li se predupredio njihov negativan uticaj na život i zdravlje korisnika.

Većinu ljudi korišćenje kompjutera i interneta ne remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Međutim postoji i druga grupa korisnika, kojoj ovi savremeni uređaji i načini komunikacije remete psihičku ravnotežu i dovode do problema u funkcionisanju i komunikaciji sa prijateljima i porodicom. Efekti ove zavisnosti se mogu uporediti sa poremećajima koji se javljaju kod zavisnika od psihoaktivnih supstanci.

Ovaj novi oblik zavisnosti jos uvek nije uvršćen u zvaničnu dijagnostičku klasifikaciju mentalnih bolesti, ali vremenom dobija na masovnosti zbog čega ga možemo smatrati socijalnim problemom koji ima veliki uticaj na individualni, porodični i društvni život pojedinca.

Različiti autori su ispitujući ovaj oblik zavisnosti i privlačnost interneta, došli do zaključka da ona nije izazvana traganjem za novim informacijama , već da je u njenoj osnovi potreba za duženjem, seksualnim zadovoljenjem i kreiranjem sopstvene ličnosti.

Zavisnost od kompjutera se može javiti u svim uzrastima i ispoljava se na više načina od prekomernog korišćenja interneta do preteranog igranja kompjuterskih igara. Ona dovodi pojedinca u stanje u kome upotreba kompjutera predstavlja dominantnu životnu aktivnost koja ga izoluje od ostalog sveta.

VREME SAMO PO SEBI NIJE KRITERIJUM ZA ZAVISNOST, ali se često kao kriterijum za postavljanje ove dijagnoze pominje 4-6 sati dnevno korišćenja kompjutera u SLOBODNO VREME.

Značajno je napomenuti da problem nastaje kada osoba počne da zanemaruje obaveze koje ima prema porodici, poslu, školi ili prema drugim važnim segmentima života i kada se ovakvo ponašanje ponavlja uprkos negativnim posledicama. Kao simptomi mogu se između ostalog javiti promene u ponašanju, problemi sa koncentrcijom, pamćenjem i učenjem, nesanica, problemi sa kičmom, vidom, sluhom i sl.

U opisanim situacijama savetuje se da osoba potraži pomoć stručnjaka.