Samac u braku

Snažna ljudska potreba je kontakt – kao fizički dodir ili kao pažnja (mentalni dodir). Njime drugoj osobi potvrđujemo da je vredna kao ljudsko biće i da su njena dela takođe vredna. Opozit kontaktu je izolacija.

Dete koje je uskraćeno za dodir i toplinu je zanemareno dete koje može razviti brojne pshihosomatske degeneracije i razvojno zaostajanje. Kaznene mere mere u zatvorima, u daljoj i bližoj prošlosti, za ozbiljnija krivična dela pre svega su obuhvatale boravak u samicama.

Međutim, između pažnje i odtsustva iste može se smestiti negativna pažnja. Primer: dečak koji namerno razbija kolekcionarski primerak makete broda svoga oca kako bi ga odvojio od televizora i „prizvao“ dodir (kaznu).

Logika ostajanja u lošem braku je: loše je bolje od lošijeg, tj. loš kontakt u braku su bolji od izostanka kontakta u razvodu.