Брачни оптимизам
Непоправљиви оптимиста би требало да је особа код које се оптимизам јавља као нешто негативно, покварено. Не само да нешто са њим није како треба, већ не вреди се ни мучити око њега јер је ствар коначна. Бити оптимиста подразумева заузимање стране. Бити непоправљиви оптимиста значи бити у безизлазном рову у непрестаној борби за светлу, ведрију страну.
Ступањем у брак партнери, најчешће мушкарац и жена, прихватају уговорне обавезе. Матичар их упознаје са законским одредбама и тражи обострану сагласност. Том приликом, представник закона, користи прилику за проповедни монолог поштапајући се дивним текстом Душка Радовића који у једном свом делу каже: „Саветујемо вам да не журите, да штедљиво трошите и речи и осећања. Немојте одмах потрошити све.“. Тако диван а тако погрешано употребљен. Речи и осећања не чувају се у бачви из које могу да испаре, процуре или се на неки трећи начин потроше. Основна заблуда већине људи је претстава о страсној заљубљености, која временом јењава и трансформише у млаку љубав.
Оптимизам у предбрачном периоуду је свеприсутан и управо је он, поред љубави, главни покретач и разлог ступања у брак. Брак у коме се спојени дубоко познају, готово безусловно прихватају и међусобно прожимају осуђен је на успех. Усвајањем животних знања и вештина брачни живот се може унапредити, проблеми решити, а будући спречити. Не постоје универзална решења по моделу „једна величина одговара свима“, међутим излаз се увек пронађе. Важно је научити препознати, признати и затражити помоћ када је она потребна, али и адресирати је на праву адресу. Активним приступом усмереним на зајенички циљ и обострани интерес брачни савез прераста у хармонични пакт.