Kako da vas briga ne pojede
„Ne bih mogla da podnesem da ne znam celu istinu.“
„Ne smem da se pokažem kao loš u seksu, šta ako me zbog toga napusti?“
„Bojim se da mi se ne vrati panični napad.“
„Moram da primetim kada mi se pojave prvi znaci bolesti!“
Osećanje zabrinutosti jeste zdravo, jer služi tome da nas pripremi za moguće izazove i sačuva od srljanja u opasnost. Međutim, ukoliko zabrinutost prelazi u učestali, iscrpljujući strah od toga da će nešto loše da se dogodi, onda se radi o problemu anksioznosti. Brinemo se oko toga da li imamo razloga za brigu, pa na sve to se brinemo zato što se previše brinemo. Želimo apsolutnu kontrolu nad sobom i svojim okruženjem, i tražimo garanciju da smo bezbedni i voljeni. Sve je to društveno prihvaćeno, vremena su nestabilna, i smatramo normalnim da zahtevamo sigurnost za sebe i svoje bližnje.
Vremena jesu nestabilna, ali da li ste ikada razmišljali o tome da su oduvek takva bila? I niko nikada nije imao jasnu potvrdu da mu je obezbeđena srećna budućnost. Varka je u tome što često verujemo da ukoliko podvrgnemo sebe torturi straha i sumnje, moći ćemo da predupredimo eventualne neprilike. Međutim, ova unutrašnja presija jedino vodi ka tome da patimo, povlačimo se iz svih situacija u kojima vidimo moguću pretnju ili trošimo svoje vreme tražeći beskonačne potvrde da smo sigurni. Ni telo ne trpi ovakav pritisak, već reaguje nizom psihosomatskih reakcija, naročito ako je stres hroničan.
Kada zabrinutost pređe u anksioznost koja nas izjeda i sprečava da uradimo ono što želimo, kako možemo da pomognemo sebi? Navikli smo da se okupiramo time kako da po svaku cenu sprečimo da se nešto loše desi, jer nam scenario nastupajuće nesreće deluje nepodnošljivo mučno. Obuzima nas uznemirenost pri samoj pomisli na loš ishod, jer nismo ostavili sebi mogućnost da sa njim izađemo na kraj. Ono što bi trebalo da uradimo jeste da taj kataklizmični događaj približimo sebi i učinimo ga manje zastrašujućim. Plašite se da će vas partner napustiti? Zamislite da vas napušta, i šta je realistično da će se potom desiti. Svakako da će nastupiti period tugovanja (kako istraživanja kažu, gotovo uvek kraći nego što mislite!), ali možete da nađete način da nastavite sa životom i pronađete druga zadovoljstva, pa i drugog partnera. Plašite se da ga nikada nećete pronaći? Koliko god da ovo zvučalo uznemiravajuće: zamislite vaš život u kome zaista nemate partnera. Šta bi moglo da vam pričini zadovoljstvo osim romantične ljubavi? Pomaganje ljudima i životinjama, održavanje bliskih prijateljstva, uspeh u poslu, nauci, umetnosti? Ne morate da budete novi Tesla, ali možete da budete neko ko će oplemeniti svoj život i živote drugih, i pronaći sreću u svetu koji nudi beskrajne mogućnosti za razvoj, kao i za hedonizam. Koliko vam je sada strašna pomisao da vas partner ostavi? Sa ovim načinom razmišljanja, verovatno je da ćete imati manju potrebu da mu proveravate poruke na telefonu u tenziji da otkrijete potencijalne znake prevare i napuštanja. Nestanak opterećenosti vodi ka tome da slobodnije uživate u zajedničkim trenucima, donosite racionalnije odluke i da oboje budete zadovoljniji u odnosu.