RAK – hronična bolest

Velike sreće i velike nesreće se događaju nekom drugom.

 
Rak je bolest savremenog doba. Brojne su racionalizacije o broju obolelih, razlogu nastanka, procesu izlečenja. Brojna su i negiranja, umanjenja značaja, otpisivanja odgovornosti i mogućnosti uticaja na ovu bolest, a sve u svrhu smanjenja straha i potrebe da se život stavi pod kontrolu, da očuvamo iliziju da smo moćni, da sami određujemo tok, dužinu i kvalitet svoga života. Suočavanje sa realnošću uvek je bolno i dijagnostkovanje bolesti „na čiji tok ne možemo uticati“ ruši naše predstave o sebi kao…… biću i suočava nas sa neumitnom činjenicom da smo smrtni, da kao što je rađanje deo života i smrt je, a to nismo spremni da prihvatimo bez „borbe“.

 
Unutar nas pokreće se bezbroj mehanizama odbrane, suočavanja, preovladavanja, očuvanja uverenja koja krhku strukturu našeg bića drži na okupu i pokreće nas na svakodnevne aktivnosti.

 
Koliko god ovo surovo zvučalo, istina je. Rak je bolest kao i mnoge druge hronične bolesti, manje ili više strašna, svakodnevno prisutna u životima svih nas. Ono što nas sve plaši nije bolest, već simbolika koju sa sobom nosi.

 
I danas, usled ogromnog napretka dijagnostike, terapije i rehabilitacije, rak je još uvek jedna od najstrašnijih bolesti.

 

Veliki broj ljudi oboleva i strašne su matematičke cifre kojima nas bombarduju, od broja obolelih u svetu, kod nas, do broja umrlih. I nekako preskaču se ti novinski tektovi, ignorišu podaci, činjenice,iskustva. Pa drugačije ne bi smo mogli da se odbranimo od preplavljujućeg straha, koji izazivaju ove činjenice.

 
Potrebno je promeniti ugao gledanja. Potrebno je da počnu da se objavljuju podaci o broju preživelih, o broju onih koji su prošli kroz specifična onkološka lečenja i nastavili da žive. Potrebni su nam pobednici u pravom smislu te reči.

 
Rak je svuda oko nas. Rak nije smrtna presuda. On je neprijatan životni događaj koji može da se prevaziđe. Nismo bespomoćni i krhki.