Хирургија је најстарији начин лечења а ипак и данас, најчешћи начин лечења. Велики број пацијената са малигном болешћу се оперише, а често се хируршко лечење комбинује са другим облицима лечења.
Операција је редак животни доживљај. Она директно угрожава психо-физички интегритет болесника и обично нарушава његову телесну шему (В.Адамовић,1984.) Реакција на овај животни доживљај најчешће је страх.
Велике среће и велике несреће се догађају неком другом.
Рак је болест савременог доба. Бројне су рационализације о броју оболелих, разлогу настанка, процесу излечења. Бројна су и негирања, умањења значаја, отписивања одговорности и могућности утицаја на ову болест, Прочитај више
Модерно време у коме живимо приморава запосленог родитеља да седи на најмање две столице, покушавајући да усклади породичне и пословне обавезе. Последица оваквог живота је стални осећај кривице. Док седи на радној столици, кривицу изазива чињеница да нам децу подиже и одгаја неко други, а док седимо на „кућној“ столици, осећај кривице изазивају недовршене пословне обавезе, које се нагомилавају. Прочитај више
Опет иста прича: ваше дете љутито вришти испред касе у супермаркету, јер му нисте купили чоколадицу коју је већ убацило у препуну корпу. Док вас неки гледају с одобравањем, а други са сажаљењем, вама је, наравно, непријатно, јер сте му већ купили доста слаткиша…
Очигледно, „епидемија“ размажене деце, последњих 20 година узима све више маха, јер су родитељи у заблуди да је њихов задатак да своје наследнике учине срећним, тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе.
У ужурбаном животу данашњице све је мање времена за разговор и разумевање. Поводом светског дана посвећеног младима сетимо се колико смо им потребни.
Повод за ову тему пронашао сам у чињеници да је 12. август дан посвећен младима и да се обележава у целом свету. Прочитај више
„Невидљивост нам је једино решење“ – Велики Штрумпф
Хиперактивно понашање се код деце карактерише високим нивоом неприкладних, неконтролишућих активности. Код ове деце приметно је да су стално у покрету, да су раздражљива, понекад делују трапаво, агресивно и деструктивно. Заправо је реч о спољашњем, социјалном акту који прикрива психолошки ниво. Дете не решава стварни проблем, већ га трансформише и таквог преноси у своју средину у нади да ће га уместо њега неко други решити.