Како да вас брига не поједе
„Не бих могла да поднесем да не знам целу истину.“
„Не смем да се покажем као лош у сексу, шта ако ме због тога напусти?“
„Бојим се да ми се не врати панични напад.“
„Морам да приметим када ми се појаве први знаци болести!“
Осећање забринутости јесте здраво, јер служи томе да нас припреми за могуће изазове и сачува од срљања у опасност. Међутим, уколико забринутост прелази у учестали, исцрпљујући страх од тога да ће нешто лоше да се догоди, онда се ради о проблему анксиозности. Бринемо се око тога да ли имамо разлога за бригу, па на све то се бринемо зато што се превише бринемо. Желимо апсолутну контролу над собом и својим окружењем, и тражимо гаранцију да смо безбедни и вољени. Све је то друштвено прихваћено, времена су нестабилна, и сматрамо нормалним да захтевамо сигурност за себе и своје ближње.
Времена јесу нестабилна, али да ли сте икада размишљали о томе да су одувек таква била? И нико никада није имао јасну потврду да му је обезбеђена срећна будућност. Варка је у томе што често верујемо да уколико подвргнемо себе тортури страха и сумње, моћи ћемо да предупредимо евентуалне неприлике. Међутим, ова унутрашња пресија једино води ка томе да патимо, повлачимо се из свих ситуација у којима видимо могућу претњу или трошимо своје време тражећи бесконачне потврде да смо сигурни. Ни тело не трпи овакав притисак, већ реагује низом психосоматских реакција, нарочито ако је стрес хроничан.
Када забринутост пређе у анксиозност која нас изједа и спречава да урадимо оно што желимо, како можемо да помогнемо себи? Навикли смо да се окупирамо тиме како да по сваку цену спречимо да се нешто лоше деси, јер нам сценарио наступајуће несреће делује неподношљиво мучно. Обузима нас узнемиреност при самој помисли на лош исход, јер нисмо оставили себи могућност да са њим изађемо на крај. Оно што би требало да урадимо јесте да тај катаклизмични догађај приближимо себи и учинимо га мање застрашујућим. Плашите се да ће вас партнер напустити? Замислите да вас напушта, и шта је реалистично да ће се потом десити. Свакако да ће наступити период туговања (како истраживања кажу, готово увек краћи него што мислите!), али можете да нађете начин да наставите са животом и пронађете друга задовољства, па и другог партнера. Плашите се да га никада нећете пронаћи? Колико год да ово звучало узнемиравајуће: замислите ваш живот у коме заиста немате партнера. Шта би могло да вам причини задовољство осим романтичне љубави? Помагање људима и животињама, одржавање блиских пријатељства, успех у послу, науци, уметности? Не морате да будете нови Тесла, али можете да будете неко ко ће оплеменити свој живот и животе других, и пронаћи срећу у свету који нуди бескрајне могућности за развој, као и за хедонизам. Колико вам је сада страшна помисао да вас партнер остави? Са овим начином размишљања, вероватно је да ћете имати мању потребу да му проверавате поруке на телефону у тензији да откријете потенцијалне знаке преваре и напуштања. Нестанак оптерећености води ка томе да слободније уживате у заједничким тренуцима, доносите рационалније одлуке и да обоје будете задовољнији у односу.
