Ко се свађа, тај се воли

Емоције Комуникација КРУГОВИ

Вероватно сте много пута до сада чули изреку – ко се свађа, тај се воли. Ипак, расправе с партнером због његових навика, разликују се од жучних свађа иза којих се често скривају суштински проблеми. Јер, најгоре је када и један и други заћуте.

Због чега се партнери најчешће свађају и колико је то корисно за везу, зашто је било каква свађа кориснија од недостатка дијалога, за „Живот Плус“ објашњава Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе из Центра за едукацију и развој личности „Кругови“.

– У везама у којима партнери верују да је сваки сукоб мишљења деструктиван, нема дијалога. Такве особе не разликују себе од својих жеља, мисли, осећања, па сукоб мишљења доживљавају као сукоб личности, негацију љубави. Последица тога је нерешавање проблема, гурање проблема „под тепих“. А када се ђубре дуже време гура под тепих, ходање по њему постане неподношљиво. Зато је било каква свађа боља од недостатка дијалога – истиче наш саговорник.

Пошто смо сви различити, нормално је да имамо различите представе о себи, другима и свету који нас окружује.

– Пронаћи две особе које имају потпуно исте погледе могуће је само у љубавном роману или холивудском филму. За разлику од виртуелног света, у реалности постоје другачија схватања о везама, браку, деци, љубави, спорту, политици, међусобним обавезама, слободном времену, односу са родитељима супружника… Зато је у вези неопходно ускладити те појмове на којима веза почива, а један од начина усклађивања је, ма колико то чудно звучало и свађа – истиче наш стручњак.

*Који су најчешћи разлози због којих долази до несугласица?

– Хтели или не, они који ступају у брак, склапају предбрачни уговор, чак и када тога нису свесни. Ради се о психолошком уговору који дефинише систем вредности, међусобне обавезе супружника и очекивања од партнера. Уколико је тај уговор јасно дефинисан, наслагања и свађе јављају се око мање битних ствари и зато нису великог интензитета.

Међутим, уколико се уговор не вербализује и остане у домену претпоставки, онда ће свађе бити чешће. На пример, мушкарац може да претпостави да ће одмах по ступању у брак, обоје желети дете, а жена можда жели да рађа тек после пар година. Или мушкарцу не смета ако његова мама, када дође код њих у госте, уђе у кухињу, скува ручак и испремешта ствари по својој жељи, док жена то сматра веома непристојним. Обоје су претпостављали да и други мисли исто, али нису проверили.

*Колико свађе помажу да прихватимо неке партнерове навике или особине које нисмо одмах приметили?

– Постоје два начина уласка у љубавну везу. Први и најчешћи је из заљубљености, а други, много ређи, из пријатељства. Заљубљеност је стање у којем идеализујемо партнера и приписујемо му особине које би заљубљена особа желела да он има. Зато је у почетку могуће превидети неке његове или њене особине и понашања. Како се веза развија, ипак је неминовно да партнера сагледамо као реално људско биће. Типичан пример, где се могу поломити копља љубави, је мушкарчев однос према хигијени. Она му каже „ако ме волиш спусти даску на ВЦ шољи”. А он њој „да ме волиш, прешла би преко тих ситница”. Пријатељство, за разлику од заљубљености, подразумева познавање, а за то је потребно време. Зато овај тип везе не познаје лептириће у стомаку, али је зато неупоредиво стабилнији и дугорочнији, па су и свађе конструктивније.

*Да ли свађа може да буде корисна за везу?

– Свађа је увек корисна уколико побољшава квалитет љубавне везе. А, да би се то догодило, партнери би требало да знају да се свађају, а ако не знају треба да науче. Основа вештине је обострано поштовање. Са својом другом половином се свађамо не зато што је она лоша особа, већ зато што је ценимо као личност и због тога инсистирамо на промени понашања која нам сметају. Уколико постоји љубав, онда се партнеру приступа са поштовањем и то је добар темељ за конструктивну свађу. Таква свађа има за циљ заштиту три ентитета, мене, тебе и нас. Проблеми настају уколико љубав није присутна, а ово није ретка појава. Онда су ту сукоби око новца, секса, статуса, физичког изгледа… Свађе настале у оваквим везама мотивисане су пре свега личним, а не заједничким интересима.

*А када представља ризик за раскид или развод?

– Када не постоји љубав, већ се однос заснива на заљубљености и када не постоји култура свађања, онда свака свађа носи одређен ризик да поквари односе. Код заљубљености имамо периоде топло – хладно, воли ме – не воли ме, јер је она заснована на личној пројекцији, а не на реалности, па ће свађа или бити немогућа, ако смо у фази воли ме, или деструктивна, уколико смо у фази не воли ме.

ЖУЧНЕ СВАЂЕ ОКО СИТНИЦА НАЈОПАСНИЈЕ – Увек се свађамо због онога што нам је битно, односно што процењујемо да је од велике важности за нас и за нашу везу. Уколико су жучним свађама повод ситне ствари, то само значи да партнери намерно избегавају суштинске теме које их тиште и за које верују да би њихово отварање донело велике непријатности, тврди наш саговорник.

*Како да променимо оно што нам смета код партнера?

– Kултура свађања обезбеђује усмеравање дијалога на понашање које треба променити, а не на личност саговорника. Ако желимо да партнер агилније извршава своје кућне обавезе увек је боље рећи да вам смета када он(а) не поспреми купатило иза себе, уместо „ти никада не поспремиш иза себе лењивче акљави!” Поред тога, култура дијалога обезбеђује прецизност, па се неће догодити да се изнесе уопштена примедба, на пример, „никада не наместиш кревет и увек ти ручак загори”, већ фокусирање на оно што се заиста догодило. Поред тога, и у свађи, саговорника треба подсетити да је вољен и да свађа то не негира, напротив – закључује наш саговорник.

Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.