Постоје пет модела проблема зависности, тј. пет погледа на проблем зависности из перспективе ТА дијагнозе и терапије:

1.   Морални модел зависност посматра као болест воље, и по њему проблем зависности је у личности. Ово је најстарији модел и базира се на религиозном погледу на свет, где се дрогирање тумачи огреховљеном и раслабљеном природом човека, а избављење од било ког греха па и дрогирања види у прибегавању Богу. По овом моделу човек је свакако зависно биће пре свега ограничено временом и простором, а онда многим другим факторима, па када је то тако, избављење од свих зависности је могуће само у интеракцији са Апсолутним. Ово је метод који користе многи успешни методи у свету, где је основа веровање у Бога који је једини онтолошки неспутан и слободан, и као такав једини у могућности да подари истиниту независност и слободу.

2.   Фармаколошки модел зависност посматра као проблем супстанце, дакле када не би било дроге, не би било ни зависности. Овај начин посматрања проблема зависности довео је до прохибиције алкохола у Америци у првој половини 20.-тог века. Очигледно неуспешан.

3.  Модел болести зависност посматра као поремећај – генетички, хемијски, физички. У ова два модела решење проблема се измешта из личности која користи дрогу ка доктору, односно лековима. Стога личност нема личну мотивацију за променом било чега у свом животу, већ чека од неког другог да му реши проблем. Ово је модел који форсира Фармаколошка индустрија и њен најпознатији продукт је Метадон. Као успешан овај се модел може посматрати само ако за циљ лечења поставимо недрогирање то јест апстинирање од илегалних дрога. Ако, насупрот томе, за циљ лечења поставимо слободну личност, што је можда за неке зависнике недостижан циљ, онда ово није опција третмана.

4.   Психолошки модел или Модел социјалног учења зависност третира као “научену”, а људи нису лоши, луди или болесни већ је зависност ствар интеракције између индивидуе, социјалног окружења и дроге. Овај модел је основа ЦБТ – когнитивно бихевиоралне терапије и показује добре резултате.

5.  ТА Психодинамички модел зависност тумачи као последицу динамике личности, њених дисфункционалних уверења, забрана, драјвера, игара и скрипта. Тежиште решења проблема зависности је на клијенту и његовом раду на отклањању ових набројаних примарних узрока дрогирања. Теоријски најпотпунији и уз морални модел најуспешнији.

Ако наркоманију посматрамо као својеврстан застој или последицу застоја, онда Морални и ТА Псхиходинамички приступ имају следећу структуру:

Морални и ТА Психодинамички приступ

Оба ова приступа разрешавају застој успешно, и оба у некој мери делују на сва три его стања. Међутим, основна разлика између њих је у томе што се морални превасходно фокусира на ревизију садржаја Детета, док је ТА Психодинамички превасходно оријентисан на ревизију садржаја Родитеља. Како су ово два најуспешнија метода за лечење зависности, било би корисно осмислити терапеутски модел који би био комбинација ова два.