My way – mršavljenje o trošku glave

Ovih je dana aktuelna telesna težina. Možda samo u mom okruženju a možda je to i neki planetarni trend ponovo. Od jutros boreći se sa svojim porocima i strahovima razmišljam o svima nama koji o sebi razmišljamo na način koji sasvim sigurno nije ni konstruktivan ni motivišući. Zašto smo opet na polaznoj tačci prekora i krivice prema samima sebi? Za sebe znam da se nikada nisam uklapala u mase i stereotipe a ipak neke sam stavove usvojila kao dogme i sada se u meni bore dve osobe. Ona koja veruje u ono što su je naučili i ona koja se pita da li to mora baš tako.

Čitajući text Monike Beluči o ženskoj lepoti, pitam se šta je to što je standard i kako prekomernoj telesnoj težini treba pristupiti kao zdravstvenom ili psihološkom problemu. I jedan i drugi pristup su legitimni i imaju svoja opravdanja ali koji je dugoročniji? Dijete, zasnovane na medicinskom pristupu podrazumevaju brojanje kalorija, restriktivne namirnice, disciplinu, prekor. Da li je to održivo ili tačnije koliko dugo čovek može da bude na strogoj restriktivnoj dijeti? Medicinska istraživanja potvrđuju da nije problem skinuti kilograme, problem je održati željenu težinu. Dakle pravi problem je kako prestankom sprovođenja restriktivnog režima ishrane i povratkom u svakodnevni život, ne vratiti se starim navikama koje u nama izazivaju zadovoljstvo. Mi znamo da kada smo uznemireni, uplašeni, ljuti neki obrazac ponašanja nam daje osećaj smirenosti, zadovoljstva, sigurnosti. Tu nastaje problem. Možemo li iz svog života protrati stres i strah? Možemo li naći nove načine da osetimo stara zadovoljstva bez primene ustaljenih i proverenih tehnika i obrazaca ponašanja? Naravno da je moguće, ali to je dugotrajan i mukotrpan posao otvaranja starih rana koje smo najčešće zatrpavali nikotinom, alkoholom, hranom.  Treba da menjamo sebe, svoja uverenja o problemu sa kojim se borimo i ono što je značajnije svoja uverenja o sebi. Mi možemo ono što želimo samo ne vidimo uvek put do željene destinacije od prepreka koje su na njemu i koje su se godinama taložile na različitim delovima tog puta. Tu počinje delokrug psihoterapije. Naša uverenja o svojim mogućnostima i samima sebi veoma su čvrsta i građena godinama. Promene su uvek teške ali su moguće a rezultati su dugotrajni i stalni. Zato promene neželjenih navika i ponašanja ne mogu biti zasnovane samo na promeni režima ishrane, već moraju početi od promena nas samih. Svako ponašanje ima svoju logiku ma koliko ona bila nerazumljiva posmatraču pa i nama samima. Kada upoznamo sebe upoznajemo i razloge svojih ponašanja. To je osnova da ih menjamo i da iz sebe izvučemo ono najbolje. Možda nije idealno ali je moje. To sam ja. Dakle nije cilj smršati već naći razlog zašto sam gojazan. Kad eliminišemo razlog eliminišemo i posledicu. Nemojte mi verovati na reč, probajte.

6146e73ef89c77ad2d556f5df474cc99