Одговорно родитељство

Добар однос са дететом се гради од првих заједничких дана.Често се дешава да како дете одраста различите околности нас  удаље од њега. Некада, узрок томе су промене код детета које тешко прихватамо, или наша сопствена жеља да дете буде срећно на начин који ми замишљамо као једини исправан.

Од самог почетка, или када се појаве проблеми, у изградњи или одржавању добрих односа са дететом, може  нам помоћи одговорно родитељство. Одговорно родитељство подразумева различита подручја одговорности које родитељи имају а која не зависе од њихових особина или од особина њиховог детета али ни од тога колико деца имају година.

Прва одговорност који родитељи имају је одговорност за добробит и развој детета a  друга је  одговорност за квалитетан однос са дететом. Њу нам може бити посебно тешко да прихватимо у периоду адолесценциjе  али и  у ситуацијама када се дете понаша на начине које ми не разумемо или не желимо прихватити. Трећа је одговорност  је одговорност родитеља за њихову сопствену добробит, за бригу о себи и сопственом здрављу и задовољству у животу.

Саставни делови одговорног родитељства су:

показивање љубави и брижности. Ово ће омогућити детету да осећа повезаност и припадање, подршку и заштићеност. Деци је потребно да осете нашу блискост, да приметимо како су, да их подржимо у ономе што раде. Дете које се осећа сигурно и прихваћено у својој породици лакше развија самопоштовање и вештине за здрав и одговоран живот

осигуравање  структуре и вођења.  Најважнији део структуре и вођења  су правила понашања.Правила треба да су јасна и стабилна и да се могу односити на велики број ситуација. Вођење подразумева и  доследност одрасле особе да би је дете доживело као некога на кога може да се ослони.  Односи се и на постављање захтева детету али и доследно награђиваање и кажњавање у колико се правила не поштују.

поштовати дете као особу. Дете је јединствена особа која самим својим постојањем, исто као и ми, заслужује уважавање своје индивидулности.То значи да дете има право и потребу да га доживљавамо и поштујемо као особу са сопственим мислима, осећањима, достојанством.

омогућити оснаживање.Једна од улога родитеља је и да ствара услове који ће омогућити детету да развије самопоуздање. То пре свега значи препознати  јаке стране детета,  особине и вештине а потом и стварати ситуације које ће му помоћи да буде, као  и да доживљава себе као успешно.Значајан дeо оснаживања детета састоји се од  поступног омогућавања све веће самосталности, којa  укључује поверење да много (и што су старији све више ) тога могу сами, подржавање у самосталном обављању разних задатака.

Одрастање  је  период  када  су  одлични  односи  између  младе особе и родитеља више изузетак  него правило, и то „захваљујући“ родитељским представама  како би дете требало да се понаша и дететовог понашања  које се често разликује  од очекивања  родитеља.  И  родитељи  и деца често се љутите  или покушавају да врше притисак једни на друге ако њихове жеље остану неиспуњене, што може само  продубити неразумевање и незадовољство.

Самостално или уз нешто подршке можемо  покренути своје  родитељске потенцијале и бити сигурнији и задовољнији у свом односу и комуникацији сa дететом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.