Pogled kroz tuđi prozor

Kada novorođenče stigne na svet to je početak. Osim što se nedvosmisleno oglasi, ono pre ili kasnije otvori svoje nežne oči i blagim pogledom kreće da upija svet. Dete se tako bogati, gradi i postaje unikatna individua.

U odnosu sa drugima ono proverava svoja prikupljena saznanja i svoje vrednosti. Empatija (sposobnost da se pretpostavi kako druga osoba doživljava određenu situaciju) nam može pomoći da se uživimo, dok simpatija (odnos u kome jedna osoba doživljava osećanja a druga osoba uvažava ta osećanja) da saosećamo sa drugom osobom.

Nekada je dovoljno menjati ram kroz koji se gleda, nekada to nije. Neko će svoj pogled zadržati na prljavom staklu i pritom propustiti svo blago koje krije pogled, kao kada se od drveta ne vidi šuma.

U “Velikom Getsbiju”, Nik Karavej tvrdi: “život je uspešniji gledano kroz jedan prozor”. Tako je gledano spolja. Ono što obogaćuje unutrašnji život je širina i raznolikost. Jedna više svećica svake godine na rođendanskoj torti predstavlja jasan dokaz.