Психолог објашњава како да односи преживе изолацију

Kако пандемија и изолација утичу на наше односе и како сачувати разум али и пријатељства и бракове? На та и још нека важна питања нам је одговоре дао психолог Урош Рајаковић.

Додир, стисак руке, загрљај, миловање, као и поглед, похвала или комплимент основа су социјалне стимулације и свих односа. Kада нема ових позитивних стимулација у односу, људи прибегавају негативним стимулацијама, као што су ударац, грубост, необјективно критиковање, вређање. Односи одређено време трају чак и када су нарушени, због тога што људима као друштвеним бићима бити сам (на несвесном нивоу) значи бити нежељен, невредан, непотребан и одбачен.

Психолог Урош Рајаковић за Нова.рс каже да породица, партнер, пријатељи и заједница на микро плану у синергији са новим технологијама и средствима комуникације могу да у тренуцима ванредног стања одиграју пресудну улогу на очување и заштиту менталног здравља. Жеље су ствари без којих можемо, а потребе су ствари без којих не можемо. Kада добро, сами са собом, разграничимо ова два појма биће нам лакше да ревидирамо планове и доносимо одлуке.


Савети за брачне партнере да не излуде једно друго

“Тамо где је то могуће, одржавајте свакодневну рутину и уобичајене активности: једите здраве оброке, довољно спавајте и радите ствари у којима обоје уживате. Размислите о стварању распореда који ће приоритет дати вашем благостању и менталном здрављу. Активности попут шетње (до посла, уместо вожње аутомобилом), медитације или вежбања могу помоћи да се опустите и имаће позитиван утицај на ваше мисли и осећања. Тренутну ситуацију можете прихватити као прилику за (поновно) повезивање са партнером уз узајамно поштовање, љубав и разумевање. Правила комуникације треба доследно поштовати, на пример добронамерност и асертивна права. Чак и када ствари не иду како би обе стране желеле, треба постићи компромис. Велика је вероватноћа да ће се квалитетне везе које имају потенцијала учврстити, а везе у којима нема здравог ‘нас’ изгубити”, открива Урош Рајаковић.

Kако старима олакшати изолацију

Разговор о забринутостима и осећањима може помоћи старим људима, а примање подршке и бриге с наше стране им може донети осећај угодности и стабилности. Kорпа са намирницама допремљена до врата старе особе значи за њу много више од хране неопходне за преживљавање. Велики број старих људи иначе живи далеко од своје деце и унучади, па ће њима учесталија пажња и помоћ коју сада добијају бити додатни мотив да истрају и мобилишу своје психофизичке капацитете и снаге.


“Савремено доба и интернет донели су брзину, али су однели топлину коју пружа блиски контакт, барем по мишљењу некога ко је рођен у прошлом веку. Иако се идеја самоизолације може чинити застрашујућом, треба имати на уму да је то само привремено и да још увек постоји много начина да се дигитално редовно повежемо са другима”, каже Рајаковић.


Kако избећи вртлог лоших промена

Питали смо нашег саговорника и како препознати код себе психичке промене које нису добре и како помоћи себи да не упаднеш у неку врсту вртлога.

“У првом плану су на изазову особе које имају здравствену анксиозност. Такве особе често не успевају да адекватно повежу надражаје из средине са својим осећањима и последично са својим телесним доживљајима, односно реакцијама. Осећања их преплаве, а за разлику од њих, већина људи не води довољно рачуна о свом здрављу, па реакције на ране симптоме изостају. Права мера је на средини скале на чијем почетку се налази самозанемаривање, а на крају претерана брига”, рекао нам је Рајаковић.

Разговор о забринутостима и осећањима може помоћи старим људима, а примање подршке и бриге с наше стране им може донети осећај угодности и стабилности. Kорпа са намирницама допремљена до врата старе особе значи за њу много више од хране неопходне за преживљавање. Велики број старих људи иначе живи далеко од своје деце и унучади, па ће њима учесталија пажња и помоћ коју сада добијају бити додатни мотив да истрају и мобилишу своје психофизичке капацитете и снаге.


“Савремено доба и интернет донели су брзину, али су однели топлину коју пружа блиски контакт, барем по мишљењу некога ко је рођен у прошлом веку. Иако се идеја самоизолације може чинити застрашујућом, треба имати на уму да је то само привремено и да још увек постоји много начина да се дигитално редовно повежемо са другима”, каже Рајаковић.


Kако избећи вртлог лоших промена


Питали смо нашег саговорника и како препознати код себе психичке промене које нису добре и како помоћи себи да не упаднеш у неку врсту вртлога.
“У првом плану су на изазову особе које имају здравствену анксиозност. Такве особе често не успевају да адекватно повежу надражаје из средине са својим осећањима и последично са својим телесним доживљајима, односно реакцијама. Осећања их преплаве, а за разлику од њих, већина људи не води довољно рачуна о свом здрављу, па реакције на ране симптоме изостају. Права мера је на средини скале на чијем почетку се налази самозанемаривање, а на крају претерана брига”, рекао нам је Рајаковић.

Извор: https://nova.rs/zdravlje/odnosi-u-karantinu-saveti-psihologa/