Psihoterapeut na psihoterapiji

Postati psihoterapeut podrazumeva, pre svega, temeljan rad na sebi, preciznije u sebi. Teorija koja se nauči, za ne manje od 4 godine, nudi samo okvir za bavljenje drugim. Na tom putu neki posustanu, po neki odustanu, a ostali stignu do cilja. Cilj psihoterapeuta nije nešto konačno poput osvojiti planinski vrh, istrčati maraton ili dati gol, već konstantan rast i učenje od klijenata.

Svaka škola ili pravac psihoterapije, u Srbiji ih je 22, poseduje svoja pravila i norme koje podrazumevaju: bazičnu edukaciju, uskostručnu literaturu, naprednu edukaciju, rad sa klijentima, supervizije i pre svega individualnu psihoterapiju. Npr. da bi kandidat za psihoterapeuta dobio sertifikat i zvanje uslov je da prođe kroz lično iskustvo rada na sebi, individualno ili u grupi, u trajanju od minimalno 250 sati. Lična terapija je najvažniji deo psihoterapijske obuke.

Kao što hirurg ne operiše sam sebe već to radi drugi, tako i psihoterapeut odlazi na psihoterapijske seanse. Međutim, ovde nije reč samo o urgentnim stanjima ili životnim krizama. Lično iskustvo rada na sebi doneće dubinsko razumevanje terapijskog odnosa i procesa promene terapeutu kao klijentu i spoznaju onoga kroz šta prolaze njegovi klijenti u terapijskom setingu. Kako je to, u jednoj od svojih knjiga, istakao Irvin Jalom: „Terapeuti moraju biti upoznati sa svojom mračnom stranom i sposobni da saosećaju sa svim ljudskim željama i impulsima.“ Tek tada, spoznavši sebe, psihoterapeut je sposoban da pruži pomoć klijentu, možda baš budućem kolegi – psihoterapeutu.