Smeh pod vešalima

Neprikladni smeh opisao je Klod Štajner kao „smeh pod vešalima“. Njegova uloga je da stegne omču i pojača destruktivno ponašanje. Osmeh kao reakcija na nesreću neke osobe može da govori o smehu pod vešalima.
Primeri:- nastavnik koji se zabavlja učenikovim „glupim ponašanjem“;
– majka koja se smeje nezgodama svog nestašnog trogodišnjaka;
– otac koji se ozari dok gleda rizična ponašanja koje njegov sin preduzima…
Ovakve transakcije, kao i druge sa krajnjim ishodom, uobičajene su među gubitnicima (osobama koje slede gubitnički skript).

U trećem veku n.e. u Trakiji je bila moderna jedna igra. Osoba koja je odabrana morala je da stoji na klimavom kamenu i da stavi glavu u omču dok drži zakrivljeni nož. Kamen se tada izmicao, a gubitnik je morao momentalno da iseče konopac, kako ne bi umro sa slomljenim vratom, dok su se ostali smejali spektaklu.

Definicija Erika Berna: „Smeh pod vešalima je prigušeno smejanje (cerekanje) Odraslog na crni humor. On označava površinski uvid.“
Zdrav smeh je terapijski i može biti znak izlečenja. Nemogućnost ili nespremnost da se smejemo je znak straha, odbojnosti ili negativanog skripta.