Промена времена
Јесен ми није најдражи период у току године, из много тмурних и очигледних разлога. Kао што ни све остало није црно или бело, тако и у јесени има нешто лепо и интересантно. Опет, за неке ствари је апсолутно савршена. Шушкање под ћебетом са лепшом половином или уз књигу и топао чај, планинарење са драгим људима по шумама разних боја и још много тога. Савршена је и за интроспекцију, преиспитивање и понеку поуку о животу. Делује као нека промена времена која траје месецима. А промена времена ми увек доноси стари бол у леђима. Данима ме дозива све јаче, све док ме не подсети како сам први пут направио себи тај проблем. Покушавао сам да радим јогу, онако како сам тада једино умео, на мишиће, снагу и брзину. И тако сам у једном ,,тренингу” мало брже променио положај и остао неко време у истом, као споменик. Од тада, након рехабилитације, јесен и било која друга промена времена ме подсећа како сам несмотрено нову ствар покушао да урадим на стари, познат начин. Kако је мени свака јесен стресна због обавезног константног бола, тако је и у животу иначе свака промена стресна, било позитивна или негативна. У сваком случају, захтева од нас да ангажујемо наше капацитете и прилагодимо се. Да извучемо из себе понеки успавани атом снаге.
