Погледај ме како сам срећна и згодна!

Феномен „селфи“ – савршене фотографије којима тражимо потврду својих вредности. У жељи да направе добар ауто-портрет, многи се и три пута преобуку, промене две фризуре, а затим на друштвеним мрежама нестрпљиво ишчекују „лајкова“ од пријатеља

Шта год био разлог вашег последњег „селфија“, чињеница је да је овај феномен (усликавања самог себе) постао саставни део живота млађих генерација, нешто попут прања зуба. Ипак, овај концепт није ништа ново, јер је први селфи забележио Роберт Корнелијус још давне 1839.године, али је „у изради” фотографије морао да стоји мирно 15 минута.

Селфи је 2013. године постао реч године према Оксфордком речнику енглеског језика. Да политичари, као ни холивудске звезде нису имуни на овај тренд, јасно су показали председник САД Барак Обама и премијер Велике Британије Дејвид Камерон када су се усликали на сахрани Нелсона Менделе, али и глумица Елен Деџенерес на додели Оскара. Чак је и мушка екипа турске серије Сулејман Величанствени направила један селфи, како би обележили крај снимања, а на ову врсту ауто-портрета није остао имун ни папа Фрањо.

Др Катарина Војводић, специјалиста социјалне медицине, разлоге за овакву популарност ауто-фотографије, коју затим најчешће „качимо“ на друштвене мреже налази у брзом начину живота и великим захтевима који се стављају пред обичног човека.

– Човек је друштвено биће и његов доживљај квалитета живота зависи од интеракције коју има са другим људима. С обзиром на то да у модерно доба има све мање времена да се посвети својим потребама и жељама, он користи друштвене мреже и тако на брз начин долази до жељених потврда – наводи Војводићева.

Генерално је прихваћено да је селфи наш начин да се похвалимо. Иако је то често само слика нашег лица, она говори – „погледај како дивно изгледам“! Чести су и они који кажу „погледај како ми је супер“ или „погледај где сам и с ким сам“. Војводићева сматра да нам селфији служе као нека врста аутомаркетинга, али и напомиње да некада могу имати и ону другу крајност – „види како сам ружан и како ми је лоше, молим те помози ми“.

26
Психотерапеут Сандра Бијелац наводи да у појединим случајевима особа не шаље никакву поруку, већ једноставно жели да фотографијом сачува неки тренутак или осећај.

– Усамљене особе могу на овај начин тражити пажњу и друштвено прихватање, док несигурни често желе да релативно безболно добију потврду о својој лепоти. Проблем је у томе што је све ово кратког и пролазног карактера. Особа похвале не може да угради у свој референтни оквир, па наново посеже за новим фотографијама не би ли поново добила позитивне коментаре и тако у круг – каже Сандра.

Размислите, да ли је ваш последњи селфи био заиста спонтан? Истраживања су показала да је потребно макар седам покушаја пре него што добијемо ауто-портрет којим смо заиста задовољни. И то се дешава тек након што више од 60 одсто нас уради нешто са косом или шминком, док 19 одсто промени одећу. Ако имамо у виду постојање 90 милиона селфија на друштвеној мрежи Инстаграм, помислите само на сву ту уложену енергију како би направили савршену фотку.

26-(1)
– О некој врсти зависности можемо говорити ако особа проводи превише времена сликајући себе и након тога утроши такође много времена ишчекујући лајкове и коментаре, што утиче на квалитет њеног живота и социјалне улоге које има. Само ако смо задовољни собом и ако поштујемо себе, задатак добијања „савршене слике“ биће лак – сматра Војводићева.

Наше саговорнице се слажу да су најзаступљенији корисници друштвених мрежа млади људи, адолесценти које одликују нарцисоидност и несигурност, и који доказе своје вредности траже и добијају на овај начин.

– Ако их пријатељи подрже, свет ће доживљавати као пријатељско место, а сопствено биће као вредно и цењено – каже Војводићева уз напомену да може доћи до разочарења када особа уђе у стварни свет.26-(3)
Наиме, један клик мишем на „лајк” нас ништа не кошта и не ствара никакву обавезу, али када се нађемо у стварном животу са истом особом, давање комплимената постаје много тежи задатак јер га треба упутити правим речима, тоном и изразом лица. Зато особа која не добије потврду своје вредности у стварном животу доживљава фрустрацију и поново посеже за фотографисањем и виртуелним потврдама. Раздор између слике и стварности је често велики.

– Сви се трудимо да истакнемо оно што је по нашем мишљењу најбоље, и да прикријемо своје недостатке. Данас је то врло лако, јер компијутерским програмима свако може од себе да направи оно што жели. Ипак, оно што јесмо и представа коју о себи имамо, не морају се подударати. Као што на наш доживљај себе утичу многи фактори, тако и на доживљај нас од стране других утичу њихови лични фактори – наглашава Сандра Бијелац.

Зато ће иста фотографија носити једну симболику за особу која се фотографисала, а неку сасвим другу за особу која ту слику гледа. Једино у контактима са људима можемо потврдити да ли се слика поклапа са стварношћу. Само ако је особа задовољна собом та слика ће се мало или нимало разликовати од стварности, напомињу психолози.

26-(6)
Ако сте једна од ретких особа које знају колико вреде, ако ваше самопоуздање не варира од броја лајкова и ако вас популарност селфија изводи из такта, придружите се „шелфистима“, који уместо свог профила постављају фотографијије својих полица односно њиховог културног садржаја.

КАКО НАС ДРУГИ ДОЖИВЉАВАЈУ

Произвођач једног вискија лансирао је сајт ареyоyyоурселфие.цом на коме можете да поставите свој селфи, који се затим показује другим корисницима. Њима се онда постављају питања о томе каква сте ви особа, односно како вас они виде само на основу те слике. Ово је показало колики је раздор између тога како нас људи доживљавају и тога како ми себе видимо, односно онога што смо наменили да им кажемо том фотографијом.

ПОПУЛАРНИ И У СВЕМИРУ

Недавно је направљен и селфи у свемиру. Амерички астронаут Стивен Р. Свансон је прва особа која има своје фотографије на Инстаграму, а да су сликане ван Земљине атмосфере. Слика њега поред прозора модула Међународне свемирске станице је обишла планету.

26-(2)
Са овом врстом фотографија се прославио и Бени Винфилд Јуниор који поставља идентичне слике са својим шармантним осмехом, на којима се само мења позадина. Захваљујући томе има преко 195.000 следбеника/пратиоца на Инстаграму.

СТРАХ ОД РУЖНОЋЕ

У Великој Британији је познат случај Денија Боумана, који је толико постао зависник од селфија да је свакога дана правио више од 200 “савршених фотографија”. Због тога шест месеци није излазио из куће, напустио је средњу школу и смршао 12 килограма. Подвргнут је лечењу зависности од технологије дисморфофобије (претерани страх од ружноће). Такође, стручњаци за безбедност упозоравају на све већу популарност прављења селфија за воланом, односно током вожње, што представља најновији ризик за учеснике у саобраћају.

http://www.novosti.rs/