Синдром се може догодити сваком
Животна прича царице Елизабете послужила је за креирање измишљене дијагнозе психичког поремећаја. Сиси – синдром, у не тако давној историји психијатрије (1998-2003), коришћен је да означи једну нетипичну форму депресијe која је за узрок, наводно, имала недостатак серотонина.
Елизабета, војвоткиња од Баварске – Сиси (надимак који је добила у детињству) удајом за цара Франца Јозефа I постала је царица Аустро – угарске. Тада је имала 16 година. Патила је од поремећаја исхране и била је манично опседнута својом појавом. Често је упражњавала физичке вежбе. Имала је четворо деце. Рана смрт њене прве ћерке, а потом самоубиство тридесетогошињег сина били су болна искуства за њу. Погинула је у атентату на обали Женевског језера.
Стогодишњица смрти царице Елизабете била је одлична прилика да стручна јавност представи резултате многобројних истраживања са јасним циљем – продајом лека.
Милиони људи (не само жена) који су се крили, иако су можда изгледали јако и срећно, неуравнотежено се хранили и често вежбали коначно су изашли из таме захваљујући најновијој дијагнози која их је све обухватала (Сиси – синдром). Унапред направљен лек требало је да нађе своју примену. Смишљено је име болести и маркетиншка стратегија. Нађени су подобни и угледни људи. Научни часописи су објављивали популарна сазнања о новој болести.
Када су се неколико година касније појавили радови неутралних научника, истина је брзо изашла на видело. Чаробни лек више није био тако чаробан, јер више није имао примену.
Ово није ни први ни последњи пример измишљеног лека који се сервира здравим људима, било да их разувери или начини још здравијима.
Царица Елизабета је заиста била болесна, али се њена болест звала анорексија.