Sindrom se može dogoditi svakom

Životna priča carice Elizabete poslužila je za kreiranje izmišljene dijagnoze psihičkog poremećaja. Sisi – sindrom, u ne tako davnoj istoriji psihijatrije (1998-2003), korišćen je da označi jednu netipičnu formu depresije koja je za uzrok, navodno, imala nedostatak serotonina.

Elizabeta, vojvotkinja od Bavarske – Sisi (nadimak koji je dobila u detinjstvu) udajom za cara Franca Jozefa I postala je carica Austro – ugarske. Tada je imala 16 godina. Patila je od poremećaja ishrane i bila je manično opsednuta svojom pojavom. Često je upražnjavala fizičke vežbe. Imala je četvoro dece. Rana smrt njene prve ćerke, a potom samoubistvo tridesetogošinjeg sina bili su bolna iskustva za nju. Poginula je u atentatu na obali Ženevskog jezera.

Stogodišnjica smrti carice Elizabete bila je odlična prilika da stručna javnost predstavi rezultate mnogobrojnih istraživanja sa jasnim ciljem – prodajom leka.
Milioni ljudi (ne samo žena) koji su se krili, iako su možda izgledali jako i srećno, neuravnoteženo se hranili i često vežbali konačno su izašli iz tame zahvaljujući najnovijoj dijagnozi koja ih je sve obuhvatala (Sisi – sindrom). Unapred napravljen lek trebalo je da nađe svoju primenu. Smišljeno je ime bolesti i marketinška strategija. Nađeni su podobni i ugledni ljudi. Naučni časopisi su objavljivali popularna saznanja o novoj bolesti.
Kada su se nekoliko godina kasnije pojavili radovi neutralnih naučnika, istina je brzo izašla na videlo. Čarobni lek više nije bio tako čaroban, jer više nije imao primenu.

Ovo nije ni prvi ni poslednji primer izmišljenog leka koji se servira zdravim ljudima, bilo da ih razuveri ili načini još zdravijima.

Carica Elizabeta je zaista bila bolesna, ali se njena bolest zvala anoreksija.