Inteligencija i seks
Među dobronamernim intelektualcima, pakosnim „fizikalcima“ ali i „običnim“ svetom postoji već ukorenjeno uverenje, pretočeno u brojne viceve, poslovice i turbo-folk pesme, da pametni ljudi „one stvari“ rade loše i retko. Navodno je još Aristotel tvrdio da su supruge filozofa osuđene na „seksualni post“ za razliku od žena udatih za manuelce, koje „mrse svaki bogovetni dan“. Čak su i empirijska istraživanja išla na ruku takvom mišljenju. Počelo je Kinsijevim nalazom da neobrazovani svet počinje ranije sa seksualnom praksom. Šta je istina?
Od svih priča jedino je tačno, istraživanje profesora Petra Kostića govori tome u prilog, da obrazovanije (dakle i inteligentnije) osobe započinju kasnije seksualnu aktivnost počev od samozadovoljavanja pa do snošaja. Nema razloga da to bude psihološki neobjašnjivo: u formativnom periodu, u vreme sticanja pune seksualne zrelosti, inteleigentnije osobe su više zaokupljenje kognitivnim i apstraktnim modelovanjem sveta oko sebe. Na izvestan način, intelektualna i seksualna zrelost ne mogu da idu ruku-pod-ruku. Dok bujaju moždane vijuge, „aparatura među preponama“ mora da miruje.
Što se učestalosti seksa tiče stvari stoje ovako: očigledno je da su intelektualci seksualno aktivniji ljudi. Na primer, samo nešto više od dva posto ispitanika sa osnovnom školom imaju odnose svaki dan naspram skoro četiri posto fakultetlija i postdiplomaca (magistri, doktori i specijalisti). I ne samo to: manje je inteleltualaca koji „vole seks i rado ga se sećaju“: Među osnovnoškolcima je 18% onih koji su završili aktivan seksualni život, a meću više obrazovanima – samo 10%. Kombinujući Kinsijeve i naše istraživačke nalaze zaključujemo da manje obrazovani, pre započnu, ali pre i završe seksualnu karijeru.
Obrazovni nivo | „Koliko često imate seksualne odnose?“ | Zbir | |||||
Svaki Dan | Više puta nedeljno | Jednom nedeljno | Više puta mesečno | Jednom mesečno | Nekad bilo – nema više | ||
Osnovna škola | 2 (2.4%) | 23 (28.0%) | 9 (11.0%) | 14 (17.1%) | 19 (23.2%) | 15 (18.3%) | 82 |
Trogodišnja srednja škola | 7 (4.7%) | 44 (29.7%) | 28 (18.9%) | 26 (17.6%) | 30 (20.3%) | 13 (8.8%) | 148 |
Četvorogodišnja srednja škola | 14 (2.6%) | 194 (36.3%) | 62 (11.6%) | 110 (20.6%) | 81 (15.1%) | 74 (13.8%) | 535 |
Viša škola | 7 (5.1%) | 53 (38.4%) | 25 (18.1%) | 33 (23.9%) | 13 ( 9.4%) | 7 (5.1%) | 138 |
Fakutetlije i postidiplomci | 20 (3.8%) | 190 (36.2%) | 72 (13.7%) | 112 (21.3%) | 76 (14.5%) | 55 (10.4%) | 525 |
Zbir | 50 | 504 | 196 | 295 | 219 | 164 | 1428 |
Ni to nije sve! Seksualni život intelektualaca je maštom bogatiji, varijacijama „šareniji“, oblicima netipičniji (snovi, sanjarenje, predigra) i, uopšte, raznovrsniji. Dosta grubo rečeno, manje obrazovani se „prazne“, a obrazovaniji „vode ljubav“. Preciznije, seks je kod manje obrazovanih skoro isključivo biološki instrument u službi populacione politike dok kod obrazovanijih osoba, on pored toga, služi i kao igra, zanos i životna radost. Ako to isto kažemo malo drugačije, „naučnije“, onda manje inteligentne osobe seksom zadovoljavaju fiziološke potrebe (po Maslovu), a intelektualci se ne „tucaju“ – oni se „samoaktualizuju.
Nakon čitanja celog teksta, od svog profesora, pitam se koji bi svi specifični faktori bili uzrok ovim rezultatima?
Tekst je u celosti preuzet iz rada prof. dr Petar Kostić, psiholog : Činioci seksualnog ponašanja hleb i so našeg života: život, ljubav i seks.
Mirjana Markvić, psiholog
