Интелигенција и секс
Међу добронамерним интелектуалцима, пакосним „физикалцима“ али и „обичним“ светом постоји већ укорењено уверење, преточено у бројне вицеве, пословице и турбо-фолк песме, да паметни људи „оне ствари“ раде лоше и ретко. Наводно је још Аристотел тврдио да су супруге филозофа осуђене на „сексуални пост“ за разлику од жена удатих за мануелце, које „мрсе сваки боговетни дан“. Чак су и емпиријска истраживања ишла на руку таквом мишљењу. Почело је Кинсијевим налазом да необразовани свет почиње раније са сексуалном праксом. Шта је истина?
Од свих прича једино је тачно, истраживање професора Петра Костића говори томе у прилог, да образованије (дакле и интелигентније) особе започињу касније сексуалну активност почев од самозадовољавања па до сношаја. Нема разлога да то буде психолошки необјашњиво: у формативном периоду, у време стицања пуне сексуалне зрелости, интелеигентније особе су више заокупљење когнитивним и апстрактним моделовањем света око себе. На известан начин, интелектуална и сексуална зрелост не могу да иду руку-под-руку. Док бујају мождане вијуге, „апаратура међу препонама“ мора да мирује.
Што се учесталости секса тиче ствари стоје овако: очигледно је да су интелектуалци сексуално активнији људи. На пример, само нешто више од два посто испитаника са основном школом имају односе сваки дан наспрам скоро четири посто факултетлија и постдипломаца (магистри, доктори и специјалисти). И не само то: мање је интелелтуалаца који „воле секс и радо га се сећају“: Међу основношколцима је 18% оних који су завршили активан сексуални живот, а мећу више образованима – само 10%. Комбинујући Кинсијеве и наше истраживачке налазе закључујемо да мање образовани, пре започну, али пре и заврше сексуалну каријеру.
|
Образовни ниво |
„Колико често имате сексуалне односе?“ |
Збир |
|||||
|
Сваки Дан |
Више пута недељно |
Једном недељно |
Више пута месечно |
Једном месечно |
Некад било – нема више |
||
|
Основна школа |
2 (2.4%) |
23 (28.0%) |
9 (11.0%) |
14 (17.1%) |
19 (23.2%) |
15 (18.3%) |
82 |
|
Трогодишња средња школа |
7 (4.7%) |
44 (29.7%) |
28 (18.9%) |
26 (17.6%) |
30 (20.3%) |
13 (8.8%) |
148 |
|
Четворогодишња средња школа |
14 (2.6%) |
194 (36.3%) |
62 (11.6%) |
110 (20.6%) |
81 (15.1%) |
74 (13.8%) |
535 |
|
Виша школа |
7 (5.1%) |
53 (38.4%) |
25 (18.1%) |
33 (23.9%) |
13 ( 9.4%) |
7 (5.1%) |
138 |
|
Факутетлије и постидипломци |
20 (3.8%) |
190 (36.2%) |
72 (13.7%) |
112 (21.3%) |
76 (14.5%) |
55 (10.4%) |
525 |
|
Збир |
50 |
504 |
196 |
295 |
219 |
164 |
1428 |
Ни то није све! Сексуални живот интелектуалаца је маштом богатији, варијацијама „шаренији“, облицима нетипичнији (снови, сањарење, предигра) и, уопште, разноврснији. Доста грубо речено, мање образовани се „празне“, а образованији „воде љубав“. Прецизније, секс је код мање образованих скоро искључиво биолошки инструмент у служби популационе политике док код образованијих особа, он поред тога, служи и као игра, занос и животна радост. Ако то исто кажемо мало другачије, „научније“, онда мање интелигентне особе сексом задовољавају физиолошке потребе (по Маслову), а интелектуалци се не „туцају“ – они се „самоактуализују.
Након читања целог текста, од свог професора, питам се који би сви специфични фактори били узрок овим резултатима?
Текст је у целости преузет из рада проф. др Петар Костић, психолог : Чиниоци сексуалног понашања хлеб и со нашег живота: живот, љубав и секс.
Мирјана Марквић, психолог
