Zaštita nakon nasilja kroz znanje o traumi

Promena u razmišljanju i pristupu trebala bi da se desi na celokupnom društvenom nivou, kako bi celokupno društvo postalo senzitivnije na traumatizaciju njegovih članova. Celokupan sistem zaštite dece i mladih zasnovan na znanjima o traumi bio bi onaj u kojem svi uključeni akteri prepoznaju i usklađeno odgovaraju na raznovrsnost uticaja traumatskog stresa na decu, one koji o njima brinu i profesionalce.

Zaštita zasnovana na znanjima o traumi razlikuje dve vrste službi: ,,Službe koje svoje usluge baziraju na znanjima o traumi (Trauma-informed services) predstavljaju one ustanove unutar pojedinog sistema koje svoje usluge baziraju na znanjima o traumi, ali nisu ustanove terapijskog tipa. Službe za terapijski tretrman korisnika sa traumatskim iskustvom (Trauma-specific services )“.

Službe socijalne zaštite spadaju u službe koje ne pružaju terapijske usluge, ali sistem celokupne zaštite dece i mladih zahteva široku lepezu usluga u lokalnoj zajednici kako bi socijalni radnici mogli da upute korisnike na korišćenje usluga koje su primerene njihovim potrebama. Principi zaštite zasnovane na znanjima o traumi su u skladu sa vrednostima socijalnog rada. Principi koji se predlažu u ZZZT su: Sigurnost i poverenje, Razumevanje traume, Individualizacija, Omoćavanje, Snage korisnika, povećanje veština i kulturno kompetentna praksa. Korisnicima usluga i socijalnim radnicima potrebno je obezbediti sigurnost i bezbednost, korisnici u socijalnim radnicima treba da vide osobe od poverenja sa kojima u saradničkom odnosu zajedno odlučuju o planiranju aktivnosti i mera koje će biti preduzete. Socijalni radnik sa razumevanjem traume radi u saradnji sa korisnikom deleći odgovornost i prilazi korisniku uvažavajući njegov identitet. Cilj socijalnog rada jeste fokusiranje na snage korisnika i njegovo omoćavanje kako bi bio u mogućnosti da preuzme odgovornost za sebe i svoju budućnost.

Kada sistem zaštite traumatizovane dece i mladih radi iz perspektive zaštite zasnovane na znanjima o traumi, službe su u mogućnosti da sprovode rutinski skrining izloženosti traumi i simptoma povezanih sa traumom; da koristite procenu zasnovanu na dokazima kroz kulturno kompetentnu praksu; da usluge u zajednici učine dostupne deci, njihovim porodicama i profesionalcima koji su bili izloženi traumi i uticaju traume, da su u mogućnosti uputiti ih na adekvatan tretman, program ili psihoterapiju.

Profesionalci trebaju da doprinesu ojačavanju otpornosti dece i povećanju protektivnih faktora kako za decu tako i njihovih porodica koje su pogođene traumom ili su podložne traumi, trebaju da obrazlože porodici na koji način utiče trauma, da prepoznaju traumu roditelja i staratelja i kako ta trauma utiče na porodični sistem. Potrebno je naglasiti kontinuitet brige i saradnje kroz sve sektore tj. celokupan sistem zaštite dece i mladih.

Doc. dr Emina Borjanić Bolić

link ka članku https://www.ips.ac.rs/publications/model-zastite-dece-zasnovan-na-znanjima-o-traumi/