Заштита након насиља кроз знање о трауми
Промена у размишљању и приступу требала би да се деси на целокупном друштвеном нивоу, како би целокупно друштво постало сензитивније на трауматизацију његових чланова. Целокупан систем заштите деце и младих заснован на знањима о трауми био би онај у којем сви укључени актери препознају и усклађено одговарају на разноврсност утицаја трауматског стреса на децу, оне који о њима брину и професионалце.
Заштита заснована на знањима о трауми разликује две врсте служби: ,,Службе које своје услуге базирају на знањима о трауми (Trauma-informed services) представљају оне установе унутар појединог система које своје услуге базирају на знањима о трауми, али нису установе терапијског типа. Службе за терапијски третрман корисника са трауматским искуством (Trauma-specific services )“.
Службе социјалне заштите спадају у службе које не пружају терапијске услуге, али систем целокупне заштите деце и младих захтева широку лепезу услуга у локалној заједници како би социјални радници могли да упуте кориснике на коришћење услуга које су примерене њиховим потребама. Принципи заштите засноване на знањима о трауми су у складу са вредностима социјалног рада. Принципи који се предлажу у ЗЗЗТ су: Сигурност и поверење, Разумевање трауме, Индивидуализација, Омоћавање, Снаге корисника, повећање вештина и културно компетентна пракса. Корисницима услуга и социјалним радницима потребно је обезбедити сигурност и безбедност, корисници у социјалним радницима треба да виде особе од поверења са којима у сарадничком односу заједно одлучују о планирању активности и мера које ће бити предузете. Социјални радник са разумевањем трауме ради у сарадњи са корисником делећи одговорност и прилази кориснику уважавајући његов идентитет. Циљ социјалног рада јесте фокусирање на снаге корисника и његово омоћавање како би био у могућности да преузме одговорност за себе и своју будућност.
Када систем заштите трауматизоване деце и младих ради из перспективе заштите засноване на знањима о трауми, службе су у могућности да спроводе рутински скрининг изложености трауми и симптома повезаних са траумом; да користите процену засновану на доказима кроз културно компетентну праксу; да услуге у заједници учине доступне деци, њиховим породицама и професионалцима који су били изложени трауми и утицају трауме, да су у могућности упутити их на адекватан третман, програм или психотерапију.
Професионалци требају да допринесу ојачавању отпорности деце и повећању протективних фактора како за децу тако и њихових породица које су погођене траумом или су подложне трауми, требају да образложе породици на који начин утиче траума, да препознају трауму родитеља и старатеља и како та траума утиче на породични систем. Потребно је нагласити континуитет бриге и сарадње кроз све секторе тј. целокупан систем заштите деце и младих.
Доц. др Емина Борјанић Болић
линк ка чланку https://www.ips.ac.rs/publications/model-zastite-dece-zasnovan-na-znanjima-o-traumi/