Namenjena je:
– ljudima koji žele da povećaju kvalitet svog života
– nauče da upravljaju svojim emocijama
– komuniciraju efektivno i emocionalno pismeno u privatnom i poslovnom životu
– usvoje korisne socijalne i životne veštine
– investiraju u sopstveni rast i razvoj
– koji se sureću sa izazovima i problemima kod kojih načini rešavanja koje su koristili ne donose rezultate
– koji bi da se osećaju bolje u sopstvenoj koži i u svetu koji nas okružuje…
Psiho-onkologija- ZAŠTO
Nije potrebno naglašavati da je rak jedna od dijagnoza koje izazivaju intenzivan strah kako kod onoga ko oboli tako i kod njegovih/njenih bliskih osoba. Ono što dodatno otežava funkciomisanje sa ovom dijagnozom jeste preplavljujući osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom, njegovim tokom i sadržajem i na kraju njegovim završetkom. Savremena dijagnostička i terapijska sredstva dovela su do velikog broja potpunog izlečenja ove bolesti ili bar do njenog stavljanja pod kontrolu, što je rezultiralo produžetkom života obolelih i u centar našeg interesovanja postavilo ne samo dužinu života već i njegov kvalitet. Pročitaj više
Među dobronamernim intelektualcima, pakosnim „fizikalcima“ ali i „običnim“ svetom postoji već ukorenjeno uverenje, pretočeno u brojne viceve, poslovice i turbo-folk pesme, da pametni ljudi „one stvari“ rade loše i retko. Navodno je još Aristotel tvrdio da su supruge filozofa osuđene na „seksualni post“ za razliku od žena udatih za manuelce, koje „mrse svaki bogovetni dan“. Čak su i empirijska istraživanja išla na ruku takvom mišljenju. Počelo je Kinsijevim nalazom da neobrazovani svet počinje ranije sa seksualnom praksom. Šta je istina? Pročitaj više
Želim i hoću. Odnos koji često poistovećujemo, i pri tome grešimo. Frojd je razotkrio brojna područja života u kojima su ponašanje i motivi determinisani nesvesnim potrebama, strahovima, anksioznostima i nagonima. Međutim,ono što iz tih radova možemo da izvučemo jeste da su svi ti ljudi snagom svoje volje potiskivali svoja negativna, nezdrava osećanja. Ko god je dolazio kod profesora tada, volju je koristio u svrhe potiskivanja i/ili izbegavanja.
Životna priča carice Elizabete poslužila je za kreiranje izmišljene dijagnoze psihičkog poremećaja. Sisi – sindrom, u ne tako davnoj istoriji psihijatrije (1998-2003), korišćen je da označi jednu netipičnu formu depresije koja je za uzrok, navodno, imala nedostatak serotonina. Pročitaj više
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YR4xlZVOJ4k[/youtube]
10. oktobra 2013 godine sa početkom u 17:30 časova povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja organizujemo predavanje i druženje sa Udruženjem „Budimo zajedno“. Pročitaj više
Kada novorođenče stigne na svet to je početak. Osim što se nedvosmisleno oglasi, ono pre ili kasnije otvori svoje nežne oči i blagim pogledom kreće da upija svet. Dete se tako bogati, gradi i postaje unikatna individua.
U odnosu sa drugima ono proverava svoja prikupljena saznanja i svoje vrednosti. Empatija (sposobnost da se pretpostavi kako druga osoba doživljava određenu situaciju) nam može pomoći da se uživimo, dok simpatija (odnos u kome jedna osoba doživljava osećanja a druga osoba uvažava ta osećanja) da saosećamo sa drugom osobom.
Pročitaj više
Bio jednom jedan Čovek koji je sa Čovečicom rodio malog Čoveka. Oboje su ga podizali, voleli, učili, hranili i čuvali pa je on postao Domaćin Čovek.
Na drugom kraju sela živela su četiri Čoveka, čije su Čovečice takođe zatrudnile i rodile. Međutim, oni su bili previše zauzeti svojim poslovima, kućama, kolima, sportovima i prijateljima, pa se nisu previše mešali u podizanje malih. Čovečice su ih same podizale, volele, učile, hranile i čuvale, ali oni nisu postali Domaćini. Svaki od njih je naravno čeznuo da postane Čovek kakav je bio i njegov otac, ali nisu znali kako.
Osobe koje su se više puta suočile sa povećanim stepenom anksioznosti se često žale kako imaju osećaj da će „poludeti“ ili da će izgubiti kontrolu nad sobom. Ovakva interpretacija sopstvenog psihičkog stanja dovodi do pojačanja emocije straha i oteževa poboljšanje funkcionisanja tih osoba. Obično je strah od „ludila“ povećan kod osoba koje se suočavaju sa paničnim ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Pročitaj više