Brojne su predrasude,zablude i pogrešna uverenja o psihoterapiji i religiji ,uopšte. Od apsolutnog negiranja i poricanja da su nam i jedan i drugi vid osmišljavanja i usmeravanja sopstvenog života neophodni za smislen ispunjen i kvalitetan život, do uverenja o bolesti uma i straha da će nas neko žigosati ako priznamo da preispitujemo svoj smisao postojanja na ovom svetu.
Autor: Dr Zoran Ilić
Šta možete osetiti? Pročitaj više
Fenomen „selfi“ – savršene fotografije kojima tražimo potvrdu svojih vrednosti. U želji da naprave dobar auto-portret, mnogi se i tri puta preobuku, promene dve frizure, a zatim na društvenim mrežama nestrpljivo iščekuju „lajkova“ od prijatelja Pročitaj više
Psiho-onkologija- ZAŠTO
Nije potrebno naglašavati da je rak jedna od dijagnoza koje izazivaju intenzivan strah kako kod onoga ko oboli tako i kod njegovih/njenih bliskih osoba. Ono što dodatno otežava funkciomisanje sa ovom dijagnozom jeste preplavljujući osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom, njegovim tokom i sadržajem i na kraju njegovim završetkom. Savremena dijagnostička i terapijska sredstva dovela su do velikog broja potpunog izlečenja ove bolesti ili bar do njenog stavljanja pod kontrolu, što je rezultiralo produžetkom života obolelih i u centar našeg interesovanja postavilo ne samo dužinu života već i njegov kvalitet. Pročitaj više
Psihoterapija (u daljem tekstu: terapija) ima za cilj da pomogne u razvoju, upoznavanju i izražavanju osećanja, prevazilaženju zastoja… Ipak, ona nije svemoguća i ne pretstavlja zamenu za čarobni štapić.
Kako se odlučiti za psihoterapiju? Lako, ukoliko se radi o gore pomenutim razlozima, odnosno, želji za promenom. Pročitaj više
Životna priča carice Elizabete poslužila je za kreiranje izmišljene dijagnoze psihičkog poremećaja. Sisi – sindrom, u ne tako davnoj istoriji psihijatrije (1998-2003), korišćen je da označi jednu netipičnu formu depresije koja je za uzrok, navodno, imala nedostatak serotonina. Pročitaj više
Uzmite jedan trenutak da se uživite u nešto što je u skorije vreme u vama izazvalo snažno negativno osećanje. Ponovo vas ne zovu na razgovor za posao? Nemate partnera uz koga se osećate sigurno i voljeno? Vaš prijatelj ima mnogo više novca od vas, a daleko se manje trudi? Nakon što evocirate takve misli, kako ćete reagovati na to da vam neko kaže: „Ali nemojte razmišljati o tome! Zašto umesto toga ne biste mislili o tome kako ste jutros sa prijateljem uživali uz šolju čaja?“ Pročitaj više
Kada novorođenče stigne na svet to je početak. Osim što se nedvosmisleno oglasi, ono pre ili kasnije otvori svoje nežne oči i blagim pogledom kreće da upija svet. Dete se tako bogati, gradi i postaje unikatna individua.
U odnosu sa drugima ono proverava svoja prikupljena saznanja i svoje vrednosti. Empatija (sposobnost da se pretpostavi kako druga osoba doživljava određenu situaciju) nam može pomoći da se uživimo, dok simpatija (odnos u kome jedna osoba doživljava osećanja a druga osoba uvažava ta osećanja) da saosećamo sa drugom osobom.
Pročitaj više
Novija istraživanja neuronauke pokazuju da nega i kontakt naročito u ranim godinama imaju veliki efekat na hemiju u mozgu, što za posledicu može imati visoko samo-poštovanje ili, sa druge strane, izraženo samo-osuđivanje.
Istraživači poručuju da su koreni osećanja blagostanja u vezi sa primarnim starateljem. Pročitaj više
Neprikladni smeh opisao je Klod Štajner kao „smeh pod vešalima“. Njegova uloga je da stegne omču i pojača destruktivno ponašanje. Osmeh kao reakcija na nesreću neke osobe može da govori o smehu pod vešalima.
Primeri:- nastavnik koji se zabavlja učenikovim „glupim ponašanjem“;
– majka koja se smeje nezgodama svog nestašnog trogodišnjaka;
– otac koji se ozari dok gleda rizična ponašanja koje njegov sin preduzima… Pročitaj više