Ponekad je lako uočiti vezu između traumatskog događaja i fizičkog simptoma. Kada neko u detinjstvu iskusi fizičko zlostavljanje, ratna dešavanja ili bombardovanje može razviti različita psihosomatska oboljenja. Primer je osoba, koja je nekada bila žrtva zlostavljanja, a danas viškom kilograma štiti sebe. Pročitaj više
Tretman ostavlja vidljive i nevidljive posledice. Vidljive su one koje se odnose na fizički izgled kao što su gubitak kose, obrva, trepavica, promene na noktima i boji kože. U toku samog tretmana malo se može učiniti da se to sakrije. To su vidljivi gubitci. Različite žene se sa time različito nose. Neke inovativno menjaju svoj dotadašnji stil uvodeći u svakodnevnu garderobu turbane, velike minđuše, duge haljine ili jednostavno ne prikrivaju gubitak kose, obrva i trepavica. To zavisi od njene ličnosti, socijalnih krugova u kojima se kreće, porodice i još mnogo čega. Pročitaj više
Pošto se mesecima ljuljuškala u maminom stomaku, umirivala otkucajima njenog srca i uznemiravala neprilikama koje mama nije mogla da izbegne, beba stiže na svet sa određenim očekivanjem u pogledu mame. Kao što mama ima brojne fantazije o bebi, mnogo pre nego što se zaista sretnu, tako se i beba rađa sa idejom da je tamo napolju čeka neko ko može da otkloni napetost i zadovolji njene potrebe, neka mama. Pročitaj više
Šta je zona komfora? Pod njom se podrazumeva ono što nam je poznato, ono u šta imamo poverenja i ono na šta smo navikli. Tu nismo fizički ograničeni ali u njoj stvaramo svoju rutinu, poznati kolosek. Ona je udobna jer se u njoj osećamo sigurno, u njoj su ponašanja poznata, kao i naša razmišljanja i osećanja. Drugim rečima, to je mentalni prostor u kome živimo, gde postoje granice, gde imamo osećaj emocionalne sigurnosti u vezi onoga što radimo i u vezi odluka koje donosimo. Možemo je i nazvati relativnom predvidljivošću. I to jeste lepo. Ali do onog momenta dokle nam se ne jave želje koje iziskuju drugačije ponašanje i drugačije odluke, do momenta kada prepoznamo trenutak da želimo više i dalje. Pročitaj više
„Ne bih mogla da podnesem da ne znam celu istinu.“
„Ne smem da se pokažem kao loš u seksu, šta ako me zbog toga napusti?“
„Bojim se da mi se ne vrati panični napad.“
„Moram da primetim kada mi se pojave prvi znaci bolesti!“
Hirurgija je najstariji način lečenja a ipak i danas, najčešći način lečenja. Veliki broj pacijenata sa malignom bolešću se operiše, a često se hirurško lečenje kombinuje sa drugim oblicima lečenja.
Operacija je redak životni doživljaj. Ona direktno ugrožava psiho-fizički integritet bolesnika i obično narušava njegovu telesnu šemu (V.Adamović,1984.) Reakcija na ovaj životni doživljaj najčešće je strah.
Velike sreće i velike nesreće se događaju nekom drugom.
Rak je bolest savremenog doba. Brojne su racionalizacije o broju obolelih, razlogu nastanka, procesu izlečenja. Brojna su i negiranja, umanjenja značaja, otpisivanja odgovornosti i mogućnosti uticaja na ovu bolest, Pročitaj više
Opet ista priča: vaše dete ljutito vrišti ispred kase u supermarketu, jer mu niste kupili čokoladicu koju je već ubacilo u prepunu korpu. Dok vas neki gledaju s odobravanjem, a drugi sa sažaljenjem, vama je, naravno, neprijatno, jer ste mu već kupili dosta slatkiša…
Očigledno, „epidemija“ razmažene dece, poslednjih 20 godina uzima sve više maha, jer su roditelji u zabludi da je njihov zadatak da svoje naslednike učine srećnim, tvrdi Mirko Mitrović, praktičar transakcione analize.
Verovatno ste mnogo puta do sada čuli izreku – ko se svađa, taj se voli. Ipak, rasprave s partnerom zbog njegovih navika, razlikuju se od žučnih svađa iza kojih se često skrivaju suštinski problemi. Jer, najgore je kada i jedan i drugi zaćute.
Zbog čega se partneri najčešće svađaju i koliko je to korisno za vezu, zašto je bilo kakva svađa korisnija od nedostatka dijaloga, za „Život Plus“ objašnjava Mirko Mitrović, praktičar transakcione analize iz Centra za edukaciju i razvoj ličnosti „Krugovi“. Pročitaj više
Proslavili smo Međunarodni dan mladih, posvećen onima koji imaju između petnaest i tridest godina, i nezvanično – onima koji se osećaju mladima u duši! Mladost je doba formiranja, pravljenja izbora u širokom spektru mogućih aktivnosti i uloga. Nekome ovo u retrospektivi možda izgleda kao period švedskog stola, nesputane slobode koja otvara sva vrata ovog sveta, samo „da su joj ova pamet, a one godine“. Sa druge strane, zamislite osobu u svojim dvadesetim, koja pliva u moru novih odgovornosti kroz buru socijalnih i emotivnih odnosa, sa žarkom željom da se zadrži na ostrvu detinje bezbrižnosti i hedonizma. Kada pred njom stoji raskrsnica u kojoj treba da se odluči kojim će životnim putem dalje da krene, preti rizik da na mesto prostora za formiranje sebe dođe kriza identiteta. Pročitaj više