Nisi drvo, pomeri se

Visoka očekivanja, mnogo obaveza, a dan kratak. Šta nije u redu sa vremenom?

Svakog dana ustajem ranije, a sve manje postižem. Posao nosim kući, a kuću nosim na posao. Sta se promenilo?

K: Promenilo se to da nemam više kapacitet da obavljam svoje obaveze na poslu kao ranije. Pritisak je veliki. Isfrustrirana sam. Ne volim vise da idem na posao. Ali to je normalno, zar ne? Ko još voli da ide na posao?

T: To zvuci kao da si izgorela.

Napokon je fraza “izgoreo/la sam” dobila dublje značenje od onog kada smo ovo izgovarali roditeljima koji nas pritiskaju oko obaveza u kući, školi, ispita, čisšćenje sobe, košenja trave, izvođenja psa… Onaj osećaj kada sve radiš, a nikada nije dovoljno dobro.

I uvek ima još nešto što “moramo”. Nervoza, ljutnja, frustracija, I još gomila nekih negativnih osećanja, jer pobogu, nisam uradila sve što mi je rečeno onog momenta kada mi je rečeno.

Burnout syndrome

“Burnout syndrome” ili sindrom sagorevanja je fenomen za koji se još uvek vodi polemika da li da se uključi kao zvanična dijagnoza u Dijagostičkom I statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) iako je Svetska Zdravstvena Organizacija još 2019. godine prepoznala I unela ovaj sindrom u svoj u priručnik Međunarodne Klasifikacije Bolesti (ICD-11).

Šta je zapravo ovaj sindrom?

Sindrom sagorevanja se javlja kao posledica prolongiranog hroničnog stresa na poslu. Umor, gubitak fokusa na random mestu, manjak empatije prema klijentima/saradnicima, smanjena efikasnost, nedostatak energije, gubitak motivacije su samo neki od simptoma ovog sidndroma.

Neretko, nezadovoljstvo u profesionalnom životu nađe put i do privatnog života, pa tako ima negativan uticaj i na nase svakodnevne obaveze, kao i odnose sa bliskim ljudima.

Kome se dešava?

Nema favorite, međutim dokazano je da ljudi koji teže perfekcionizmu, imaju manju toleranciju na stres i izraženiju potrebu za kontrolom su podložnija ovom sindromu. Mada nije uvek do nas, nepovoljni faktori na samom poslu poput loših odnosa sa kolegama, manjka slobodnog vremena, pritiska od strane poslodavaca može da utiče na povećanje stresa koji ćemo, ukoliko se ne suočimo, ne pokušamo da rešimo, poneti kući.

Kako se rešava?

Brigom o sebi. Nekada vrlo jednostavno , a mnogima najteže, regulacija sna. Zatim zdrava ishrana, fizičke aktivnosti i posvećivanje prijateljima, porodici, nekoj dobroj knjizi ili filmu. Važno je i rešavanje konflikata na poslu, učenje da postavimo granice, kažemo ne, zauzmemo se za svoja prava. A zatim i jedan savet koji sam i ja jednom čula od svog psihoteraputa. “Ako više ne možeš da promeniš ništa da ti stres na poslu bude manji i podnošljiv, zašto si tu? Pomeri se nisi drvo”.

Iako je ova odluka za neke možda radikalna, i “lakše je reći nego uraditi”, nije loše o tome razmisliti.

Nekada su i ovako radiklane mere potrebne da bismo napravili promene koje su za nas zdrave i korisne.

Reference:

• https://www.mdpi.com/1660-4601/19/3/1780
• https://www.ama-assn.org/practice-management/physician-health/who-adds-burnout-icd-11-what-it-means physicians#:~:text=Feelings%20of%20energy%20depletion%20or,Reduced%20professional%20efficacy
• Ruel, I. A. (2023). Perfectionism as a Moderator in the Relationship Between Stress and Burnout in Students (Bachelor’s thesis, University of Twente)