Promena vremena
Jesen mi nije najdraži period u toku godine, iz mnogo tmurnih i očiglednih razloga. Kao što ni sve ostalo nije crno ili belo, tako i u jeseni ima nešto lepo i interesantno. Opet, za neke stvari je apsolutno savršena. Šuškanje pod ćebetom sa lepšom polovinom ili uz knjigu i topao čaj, planinarenje sa dragim ljudima po šumama raznih boja i još mnogo toga. Savršena je i za introspekciju, preispitivanje i poneku pouku o životu. Deluje kao neka promena vremena koja traje mesecima. A promena vremena mi uvek donosi stari bol u leđima. Danima me doziva sve jače, sve dok me ne podseti kako sam prvi put napravio sebi taj problem. Pokušavao sam da radim jogu, onako kako sam tada jedino umeo, na mišiće, snagu i brzinu. I tako sam u jednom ,,treningu” malo brže promenio položaj i ostao neko vreme u istom, kao spomenik. Od tada, nakon rehabilitacije, jesen i bilo koja druga promena vremena me podseća kako sam nesmotreno novu stvar pokušao da uradim na stari, poznat način. Kako je meni svaka jesen stresna zbog obaveznog konstantnog bola, tako je i u životu inače svaka promena stresna, bilo pozitivna ili negativna. U svakom slučaju, zahteva od nas da angažujemo naše kapacitete i prilagodimo se. Da izvučemo iz sebe poneki uspavani atom snage.
